ТАЛЕНАТ МЕЊА ЛИЦЕ ГРАДА
НАШИ СУГРАЂАНИ: СОЊА МИТРОВИЋ Када илустрација и архитектура оживе Нови Сад
Нови Сад богат је талентованим фотографима који наш град бележе из различитих углова, представљајући атмосферу и тренутке који им највише привлаче пажњу, због чега су кадрови увек атрактивни за око посматрача, нарочито оних који воле да упознају Српску Атину из другачије перспективе.
Међутим, Нови Сад има и много талентованих и креативних дизајнера који се труде да овековече наше улице на себи својствен начин, нудећи аутентичне стилове којима истичу шарм војвођанске престонице.
Међу таквим ауторима је и Соња Митровић (30), иначе мастер архитекта, која је у Нови Сад због студија дошла из Ивањице, те заволела наш град, који уједно и највише воли да црта. Објављујући своје радове на Инстаграму @nero.by.s, привукла је велику пажњу пратилаца, због чега јој се хоби, потпуно ненадано, развио у прави бизнис.
– Цртање је прерасло сва моја очекивања – признаје Соња, која и даље ради у струци. – Највише илуструјем Нови Сад јер ми је он најпознатији, мада ми људи траже и друге градове да цртам. Инспирише ме то што сам архитекта и више опажам свет око нас. Први цртежи су ми били силуете, а сад сам у фазону да представљам дешавања и људе, односно да представим дух града.
Још кад је то у време величанствене јесени, нарочито онакве какву памтимо из најлепших цртаћа, онда настаје права магија овековечена Соњиним чаробним „штапићем“.
– Не знам како бих описала свој стил, измишљен је. Гледам шта ми се свиђа, некад копирам ово или оно, урадим по своме, па испадне нешто скроз десето... Али да, кад ми парови траже да илуструјем њима значајне тренутке, онда гледам да буде и тај дизнијевски моменат – прича наша суграђанка.
Како су њени радови попут несвакидашњих разгледница, на њима је увек представљена романтичнија страна града коју је, бар последњих година услед „франкенштајнске” експанзије, све теже пронаћи.
– Мени је Нови Сад прелеп и кад сам се доселила стално са се одушевљавала, али сад већ примећујем доста тога, па ми није јасно како је нека зграда пропала, откуд је никла нека друга, а нарочито је мање позитивних примера откако су ове последње интервенције. Ја волим совјетску архитектуру коју људи иначе не воле, и мастер рад ми је био на ту тему, тако да је Лиман мени прелеп! Не бих рекла да у модерном има неког посебног стила, сад је експанзија градње copy-paste, али сам приметила да се људи више посвећују ентеријерима, имају више слободе да се ту изразе. Не волим ни копирање старих стилова, мислим да све треба да прати своје време, какво год да је, а да се искористи најбоље – закључује Соња Митровић.
Текст и фото: Л. Радловачки
