TALENAT MENJA LICE GRADA
NAŠI SUGRAĐANI: SONJA MITROVIĆ Kada ilustracija i arhitektura ožive Novi Sad
Novi Sad bogat je talentovanim fotografima koji naš grad beleže iz različitih uglova, predstavljajući atmosferu i trenutke koji im najviše privlače pažnju, zbog čega su kadrovi uvek atraktivni za oko posmatrača, naročito onih koji vole da upoznaju Srpsku Atinu iz drugačije perspektive.
Međutim, Novi Sad ima i mnogo talentovanih i kreativnih dizajnera koji se trude da ovekoveče naše ulice na sebi svojstven način, nudeći autentične stilove kojima ističu šarm vojvođanske prestonice.
Među takvim autorima je i Sonja Mitrović (30), inače master arhitekta, koja je u Novi Sad zbog studija došla iz Ivanjice, te zavolela naš grad, koji ujedno i najviše voli da crta. Objavljujući svoje radove na Instagramu @nero.by.s, privukla je veliku pažnju pratilaca, zbog čega joj se hobi, potpuno nenadano, razvio u pravi biznis.
– Crtanje je preraslo sva moja očekivanja – priznaje Sonja, koja i dalje radi u struci. – Najviše ilustrujem Novi Sad jer mi je on najpoznatiji, mada mi ljudi traže i druge gradove da crtam. Inspiriše me to što sam arhitekta i više opažam svet oko nas. Prvi crteži su mi bili siluete, a sad sam u fazonu da predstavljam dešavanja i ljude, odnosno da predstavim duh grada.
Još kad je to u vreme veličanstvene jeseni, naročito onakve kakvu pamtimo iz najlepših crtaća, onda nastaje prava magija ovekovečena Sonjinim čarobnim „štapićem“.
– Ne znam kako bih opisala svoj stil, izmišljen je. Gledam šta mi se sviđa, nekad kopiram ovo ili ono, uradim po svome, pa ispadne nešto skroz deseto... Ali da, kad mi parovi traže da ilustrujem njima značajne trenutke, onda gledam da bude i taj diznijevski momenat – priča naša sugrađanka.
Kako su njeni radovi poput nesvakidašnjih razglednica, na njima je uvek predstavljena romantičnija strana grada koju je, bar poslednjih godina usled „frankenštajnske” ekspanzije, sve teže pronaći.
– Meni je Novi Sad prelep i kad sam se doselila stalno sa se oduševljavala, ali sad već primećujem dosta toga, pa mi nije jasno kako je neka zgrada propala, otkud je nikla neka druga, a naročito je manje pozitivnih primera otkako su ove poslednje intervencije. Ja volim sovjetsku arhitekturu koju ljudi inače ne vole, i master rad mi je bio na tu temu, tako da je Liman meni prelep! Ne bih rekla da u modernom ima nekog posebnog stila, sad je ekspanzija gradnje copy-paste, ali sam primetila da se ljudi više posvećuju enterijerima, imaju više slobode da se tu izraze. Ne volim ni kopiranje starih stilova, mislim da sve treba da prati svoje vreme, kakvo god da je, a da se iskoristi najbolje – zaključuje Sonja Mitrović.
Tekst i foto: L. Radlovački
