НАШИ СУГРАЂАНИ – НАСТАВНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ ЖИКО НИКОЛИЋ Сат на тврђави у улози свевидећег и свезнајућег приповедача

Наш суграђанин Николић, инаће рођен у Јамени код Шида, од 1989. године живи на новосадској адреси, док радни век, већ три деценије, проводи у сиришкој осмолетки „Данило Зеленовић” предавајући српски језик и књижевност.

До сада је објавио три романа: „Граничар” (2008, Бистрица), када је одлучио да остави нешто иза себе, али и да се одужи свом завичају, „Нови живот Филипа Ферарија” (2014, Прометеј) о највећем филателисти на свету, чији је живот везан и за Србију, и најзад „Два заспала” који аутор посвећује новом завичају – Новом Саду.

– Инспирација за тај роман су два топовска ђулета која су симбол одбијања да се град уништи, будући да се радња најпре одвија 1849. године када је Нови Сад бомбардован – прича Жико Николић, напомињући да је роман подељен у три (историјски различите) целине с укупно 24 поглавља. – Период од око 150 година историје нашег града смештен је у 24 часа, а сваку целину најављује добошар. Тако је први део „Ревлуција”, други „Циркус” и говори о првом доласку америчког циркуса „Барнум и Бејли” у Нови Сад (1900. године), док је трећи део под називом „Излаз” а радња је смештена у 2007. годину на светски познатом фестивалу „Егзит”.

Аутор „Два заспала” није желео да напише историјски роман, али свакако да је искористио одређене догађаје и ликове, те их уплео с фикцијом и читаоцу понудио јединствен поглед на наш град, његово разарање и развитак

Међутим, шта све повезује поменуте периоде и приче, ако не сведок свих догађаја, неми посматрач који у роману бива персонификован – сат на Петроварадинској тврђави!

– Још од времена када је као поклон Марије Терезије стигао и постављен на тврђаву, премда делимично настрадао у ратовима, и данас стоји и, можда наизглед као неми сведок, у мом роману проговара и бива свезнајући и свевидећи приповедач – наводи наш саговорник. – У роману се поставља питање: шта је човек ако се посматра са места где се налази сат; ништа друго него опиљак дрвета. Тек када се ставимо у позицију сата и како нас он види, можемо да схватимо колико смо крхки и слабашни на овом свету, а паравимо се превише важни и моћни. Суштина је да је време у центру романа, а да је сигурност варљива реч у нашем језику.

Инспирација за тај роман су два топовска ђулета која су симбол одбијања да се град уништи, будући да се радња најпре одвија 1849. године када је Нови Сад бомбардован (Жико Николић)

Аутор „Два заспала” није желео да напише историјски роман, али свакако да је искористио одређене догађаје и ликове, те их уплео с фикцијом и читаоцу понудио јединствен поглед на наш град, његово разарање и развитак.

– Велики је изазов написати овакву књигу, јер сам се трудио да направим равнотежу између историје и фикције, осећања и порука од којих су многе скривене. Али, суштинско питање је колико је цена ако желиш да будеш свој и долучиш да ниси део масе – закључује Жико Николић, чије романе можете наручити преко сајта zikonikolic69.wixsite.com.

Текст и фото: Л. Радловачки