NAŠI SUGRAĐANI – NASTAVNIK SRPSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI ŽIKO NIKOLIĆ Sat na tvrđavi u ulozi svevidećeg i sveznajućeg pripovedača

Naš sugrađanin Nikolić, inaće rođen u Jameni kod Šida, od 1989. godine živi na novosadskoj adresi, dok radni vek, već tri decenije, provodi u siriškoj osmoletki „Danilo Zelenović” predavajući srpski jezik i književnost.

Do sada je objavio tri romana: „Graničar” (2008, Bistrica), kada je odlučio da ostavi nešto iza sebe, ali i da se oduži svom zavičaju, „Novi život Filipa Ferarija” (2014, Prometej) o najvećem filatelisti na svetu, čiji je život vezan i za Srbiju, i najzad „Dva zaspala” koji autor posvećuje novom zavičaju – Novom Sadu.

– Inspiracija za taj roman su dva topovska đuleta koja su simbol odbijanja da se grad uništi, budući da se radnja najpre odvija 1849. godine kada je Novi Sad bombardovan – priča Žiko Nikolić, napominjući da je roman podeljen u tri (istorijski različite) celine s ukupno 24 poglavlja. – Period od oko 150 godina istorije našeg grada smešten je u 24 časa, a svaku celinu najavljuje dobošar. Tako je prvi deo „Revlucija”, drugi „Cirkus” i govori o prvom dolasku američkog cirkusa „Barnum i Bejli” u Novi Sad (1900. godine), dok je treći deo pod nazivom „Izlaz” a radnja je smeštena u 2007. godinu na svetski poznatom festivalu „Egzit”.

Autor „Dva zaspala” nije želeo da napiše istorijski roman, ali svakako da je iskoristio određene događaje i likove, te ih upleo s fikcijom i čitaocu ponudio jedinstven pogled na naš grad, njegovo razaranje i razvitak

Međutim, šta sve povezuje pomenute periode i priče, ako ne svedok svih događaja, nemi posmatrač koji u romanu biva personifikovan – sat na Petrovaradinskoj tvrđavi!

– Još od vremena kada je kao poklon Marije Terezije stigao i postavljen na tvrđavu, premda delimično nastradao u ratovima, i danas stoji i, možda naizgled kao nemi svedok, u mom romanu progovara i biva sveznajući i svevideći pripovedač – navodi naš sagovornik. – U romanu se postavlja pitanje: šta je čovek ako se posmatra sa mesta gde se nalazi sat; ništa drugo nego opiljak drveta. Tek kada se stavimo u poziciju sata i kako nas on vidi, možemo da shvatimo koliko smo krhki i slabašni na ovom svetu, a paravimo se previše važni i moćni. Suština je da je vreme u centru romana, a da je sigurnost varljiva reč u našem jeziku.

Inspiracija za taj roman su dva topovska đuleta koja su simbol odbijanja da se grad uništi, budući da se radnja najpre odvija 1849. godine kada je Novi Sad bombardovan (Žiko Nikolić)

Autor „Dva zaspala” nije želeo da napiše istorijski roman, ali svakako da je iskoristio određene događaje i likove, te ih upleo s fikcijom i čitaocu ponudio jedinstven pogled na naš grad, njegovo razaranje i razvitak.

– Veliki je izazov napisati ovakvu knjigu, jer sam se trudio da napravim ravnotežu između istorije i fikcije, osećanja i poruka od kojih su mnoge skrivene. Ali, suštinsko pitanje je koliko je cena ako želiš da budeš svoj i dolučiš da nisi deo mase – zaključuje Žiko Nikolić, čije romane možete naručiti preko sajta zikonikolic69.wixsite.com.

Tekst i foto: L. Radlovački