НАШИ СУ­ГРА­ЂА­НИ Дијана Леон и Дијего Авеђанеда: Нај­бит­ни­ји су ба­ланс и ре­ак­ци­је љу­ди

Не­ке од њих нај­че­шће има­те при­ли­ку да ви­ди­те на пе­шач­ким пре­ла­зи­ма, док је во­зи­ли­ма на се­ма­фо­ру цр­ве­но, па док че­ка­ју да на­ста­ве сво­јим пу­тем, има ко да их за­ба­ви. Ме­ђу њи­ма су и пар из Ко­лум­би­је – Ди­ја­на Мар­се­ла Леон Ар­ди­ла (37) и Ди­је­го Ма­у­ри­ци­јо Аве­ђа­не­да Мар­ти­нес (38), ко­ји су на про­пу­то­ва­њу Евро­пом свра­ти­ли и у Но­ви Сад у ком су, са сво­је две ћер­ке, већ шест ме­се­ци. Жон­гли­ра­њем на мер­де­ви­на­ма се ба­ве већ 20 го­ди­на и ка­жу да је у то­ме нај­бит­ни­је зна­ти ка­ко ба­лан­си­ра­ти!

Ко­ли­ко је те­шко жон­гли­ра­ти на мер­де­ви­на­ма, на­ро­чи­то кад су ове вру­ћи­не?

- Ве­о­ма је те­шко и по­ма­ло опа­сно. По­треб­но је мно­го ве­жба­ња. Те­шко је на сун­цу, али ми смо из Ју­жне Аме­ри­ке где је нор­мал­но да бу­де вру­ће то­ком це­ле го­ди­не.

Ка­ко сте за­до­вољ­ни ре­ак­ци­ја­ма Но­во­са­ђа­на и за­ра­дом?

- Но­вац је до­бар, за­до­вољ­ни смо, али ни­је све у нов­цу. Мо­же­мо да жи­ви­мо од овог по­сла. Не же­ли­мо да бу­де­мо бо­га­ти, са­мо да има­мо за хра­ну и из­најм­љи­ва­ње ста­на. Као што ка­же­те, ва­жно је ка­ко љу­ди ре­а­гу­ју. По­ла-по­ла. Мно­ги нас во­ле, из­не­на­де се, за­ба­ве, а не­ки­ма се не сви­ђа јер смо на пу­ту, а они су нер­во­зни у са­о­бра­ћа­ју.

Шта је нај­леп­ше у Но­вом Са­ду?

- Ох, мо­гли би­смо о то­ме по­ла са­та да при­ча­мо. Во­ли­мо ово ме­сто, Но­ви Сад је без­бе­дан, ми­ран и пре­леп град. Во­ли­мо ва­шу хра­ну, ће­ва­пе, ку­пус, ћуф­те, ка­ра­ђор­ђе­ву шниц­лу... Зна­мо да сар­ма ни­је ва­ша, али во­ли­мо и њу. Би­ће­мо ов­де, ако је мо­гу­ће и ако љу­ди на­ста­ве да нас во­ле, до но­вем­бра, јер та­да иде­мо у Шпа­ни­ју.

 Л. Ра­дло­вач­ки