NAŠI SU­GRA­ĐA­NI Dijana Leon i Dijego Aveđaneda: Naj­bit­ni­ji su ba­lans i re­ak­ci­je lju­di

Ne­ke od njih naj­če­šće ima­te pri­li­ku da vi­di­te na pe­šač­kim pre­la­zi­ma, dok je vo­zi­li­ma na se­ma­fo­ru cr­ve­no, pa dok če­ka­ju da na­sta­ve svo­jim pu­tem, ima ko da ih za­ba­vi. Me­đu nji­ma su i par iz Ko­lum­bi­je – Di­ja­na Mar­se­la Leon Ar­di­la (37) i Di­je­go Ma­u­ri­ci­jo Ave­đa­ne­da Mar­ti­nes (38), ko­ji su na pro­pu­to­va­nju Evro­pom svra­ti­li i u No­vi Sad u kom su, sa svo­je dve ćer­ke, već šest me­se­ci. Žon­gli­ra­njem na mer­de­vi­na­ma se ba­ve već 20 go­di­na i ka­žu da je u to­me naj­bit­ni­je zna­ti ka­ko ba­lan­si­ra­ti!

Ko­li­ko je te­ško žon­gli­ra­ti na mer­de­vi­na­ma, na­ro­či­to kad su ove vru­ći­ne?

- Ve­o­ma je te­ško i po­ma­lo opa­sno. Po­treb­no je mno­go ve­žba­nja. Te­ško je na sun­cu, ali mi smo iz Ju­žne Ame­ri­ke gde je nor­mal­no da bu­de vru­će to­kom ce­le go­di­ne.

Ka­ko ste za­do­volj­ni re­ak­ci­ja­ma No­vo­sa­đa­na i za­ra­dom?

- No­vac je do­bar, za­do­volj­ni smo, ali ni­je sve u nov­cu. Mo­že­mo da ži­vi­mo od ovog po­sla. Ne že­li­mo da bu­de­mo bo­ga­ti, sa­mo da ima­mo za hra­nu i iz­najm­lji­va­nje sta­na. Kao što ka­že­te, va­žno je ka­ko lju­di re­a­gu­ju. Po­la-po­la. Mno­gi nas vo­le, iz­ne­na­de se, za­ba­ve, a ne­ki­ma se ne svi­đa jer smo na pu­tu, a oni su ner­vo­zni u sa­o­bra­ća­ju.

Šta je naj­lep­še u No­vom Sa­du?

- Oh, mo­gli bi­smo o to­me po­la sa­ta da pri­ča­mo. Vo­li­mo ovo me­sto, No­vi Sad je bez­be­dan, mi­ran i pre­lep grad. Vo­li­mo va­šu hra­nu, će­va­pe, ku­pus, ćuf­te, ka­ra­đor­đe­vu šnic­lu... Zna­mo da sar­ma ni­je va­ša, ali vo­li­mo i nju. Bi­će­mo ov­de, ako je mo­gu­će i ako lju­di na­sta­ve da nas vo­le, do no­vem­bra, jer ta­da ide­mo u Špa­ni­ju.

 L. Ra­dlo­vač­ki