Насеље Лединци – сведок бурне историје

У хладу стабала Фрушке горе, са приликом за освежење у Лединачком језеру, лето у овом месту није напорно, а како су Нови и Стари Лединци атрактивна дестинација за пресељење, нових комшија за раговор и кафу не мањка. Лединци су и једно од ретких места са позитивним природним прираштајем, што Лединчани радо истичу.

– Број људи у насељеним местима Лединци и Стари Лединци приметно расте последњих неколико година, па су самим тим и наша викенд-насеља постала права насеља са великим бројем пријављених грађана – рекла је одборница у Скупштини Града Новог Сада са територије Лединаца Мирјана Василић. – Некада су у насељима Брестови, Провалије, Шевињак, Бубања, Клиса, Липарје и Торине свраћали викендаши, а сада са тих територија имамо велики број пријављених грађана, док одсељавања нисмо приметили.

– Кроз пројекат „Нова места – Микрогрантинг“ Фондације “Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”, за чија средства је аплицирао Савез студената Универзитета у Новом Саду, добили смо урбани мобилијар који представља учионицу на отвореном, са шаховским таблама и школском таблом коју могу да користе како млађе, тако и старије генерације које свакодневно уче децу шаху – рекла је Мирјана Василић.

Како је Василић казала, Лединци су инфраструктурно опремљени и налазе се на 10 километара удаљености од центра Новог Сада, што привлачи оне који размишљају о пресељењу.

– Као насеље смо веома сложни када постоји нешто што треба да се уради, а то се највише види по честим мобама око наше Цркве преноса моштију Светог оца Николаја у Старим Лединцима – објаснила је Мирјана Василић. –  Иако нисмо обележени ни на једној туристичкој мапи, ово мало село крије многе знаменитости и чари Фрушке горе, те имамо три турске чесме, испосницу Исаије Париводског, Перину пећину, а постали смо познати и по томе што се на нашем језеру снимао спот Здравка Чолића, сцене из филма “Ми нисмо анђели 3”, као и “Чарлстон за Огњенку”.

Поред тога, Лединце краси и манастир Савинац, који има изузетно богату историју, као и бисер Фрушке горе – Лединачко језеро. Као је Мирјана Василић казала, Лединачко језеро некада је било прелепо туристичко место на које је долазило и по неколико хиљада људи дневно.

– Многи туристи данас долазе из разних земаља у Подрум “Миљевић”. То је прелепа ушушкана породична винарија, где ће вас власник Драган увек дочекати са осмехом и чашицом разговора – казала је Мирјана Василић. – За младе, ту је фудбалски клуб “Виноградар” и фолклорно друштво истог имена, а имамо и теретане на отвореном, кошаркашке и фудбалске терене, као и дечија игралишта.

Иако пут до Новог Сада није дуг, Мирјана Василић казала је да није тешко пронаћи посао и у Лединцима, па су тако на располагању винарија “Миљевић”, ресторан и комплекс “Видиковац”, винарија “Антонијевић”,као и фабрика за проиводњу кеса, фирма за монтажне куће, а постоје и два велика сервиса за поправку аутомобила. 

– Лединци имају доста прилика за запослење, па је мој први посао био у фабрици меда „Аза“ у Старим Лединцима на 5 минута удаљености од куће, а сви запослени су махом били комшије, па је уз њих било много лакше радити – рекла је Василић. – За Лединце волим да кажем да је то мало село, са великим жељама и великом енергијом, које је изнедрило многе велике раднике.

Прилика има довољно и за старије мештане, па тако у Лединцима постоје два удружења пензионера, који често одлазе у бање и путују, за шта су пензионери захвални градоначелнику Новог Сада Милошу Вучевићу.

– Припремљена је папирологија за изградњу пензионерског дома у Лединцима и верујем да ће у буџету за наредну годину бити одвојена средства за његову изградњу – најавила је Василић. – Док не добију своје просторије, пензионерима су на располагању просторије месних заједница како за састанке, тако и за њихово дружење и друге активности.

Лединци су се некада простирали на ледини дуж Дунавца, по чему су и добили име. Када су Татари упали у село 1242. године, запалили су све куће и народ се повукао са Дунава ка шуми. Куће Лединчана поново су спалили Турци у 16. веку, да би 1943. године ово село опколила фашистичка војска.

– Део становништва успео је да побегне, а други део су одвели у логоре, где је већина њих трагично скончала живот и тада су до темеља спалили наше село – навела је Мирјана Василић. – Приликом паљења Цркве преноса моштију Светог оца Николаја у Старим Лединцима, спали су и комплетну архиву места.

Након тога, према речима Мирјане Василић, упорни Лединчани вратили су се на згариште ближе Дунаву и направили место које становници данас називају Нови Лединци, иако су то, папиролошки, само Лединци, а део становништва се вратио на локацију Старих Лединаца, коју су тада населили махом становници из Босне. Све до 1980. године, Стари и Нови Лединци су чинили једну месну заједницу, а онда су формиране две.

Д. Андулајевић

Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” релизовао је „Дневник Војводина прес” д.о.о, уз подршку Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.