Narodne nošnje obojile centar grada
Festival nošnje, nakita i oglavlja “Biserna grana” promovisan je juče popodne u centru Novog Sada, a uveče je program nastavljen u Futogu.
Šef kabineta Novog Sada, Aleksandar Petrović pozdravio je u Gradskoj kući učesnike festivala i rekao da ova manifestacija ima posebnu konotaciju ovog vikenda kada je Novi Sad sa pravom grad folklora.
- Ovaj festival je samo uvertira za ono što će se desiti danas u Novom Sadu, a to je dan kad se održava Veliko kolo i kad će Novi Sad ući u Ginisovu knjigu - rekao je Petrović i dodao da su svi ovi festivali posebno značajni jer se odigravaju u predvečerje predaje zvanične aplikacije za kandidaturu Novog Sada za evropsku prestonicu kulture.
Učesnici festivala su nakon prijema u Gradskoj kući prošetali od Trga Slobode do Dunavskog parka, a posetioci i prolaznici zastajali su da isprate njihovu igru i naprave poneku fotografiju. Tom prilikom mogla se videti raznolikost narodnih nošnji vojvođanskih nacionalnih zajednica, ali i šire.
Katalin Hajdu i Emil Rupa iz Bogojeva objasnili su nam značenje mađarskih nošnji koje su obukli i istakli da je to ručni rad i da sadrži svilu i bisere.
- Naša nošnja je iz Zapadne Bačke, a svako selo ima drugačiju nošnju. Nošnja koju nosi ova mlada devojka je nošnja za mlade žene, a kape na glavama koje su takođe zastupljene u našim krajevima zovu se fićula - rekla je Katalin Hajdu.
Emil Rupa je kolekcionar i iz njegove zbirke su neke od predstavljenih suknji i kecelja. Njegova nošnja je primerena za svečane prilike poput nastupa u letnjem i proletnjem periodu, ali nam je naglasio da u njoj ne bi išao u crkvu nego u čistom belom odelu.
U razgovoru sa učesnicom Aleksandrom Stefanović iz Ečke, koja je prezentovala rumunsku nošnju, saznali da je ona specifična samo za njihovo selo.
- Ova nošnja je izuzetna svečana i originalna i nose je neudate devojke. Ona ima podsuknju i još jednu vezanu suknju, dakle ona nema zadnju kecelju što je bila odlika neudatih devojaka i nema maramu nego pletenice ukrašene cvećem. Ako bismo videli nekog u nošnji u gradu znali bismo iz kog je sela jer ima dosta razlika koje su se javljale nakon dolaska naših predaka iz Rumunije. Stari tip nošnje je isti, kod momaka i devojaka nema veza, a na devojčinim keceljama bili su geometrijski motivi, dok su kecelje najnovijeg tipa sa cvetnim motivima - rekla je Stefanovćeva i dodala da je na primer mladićeva nošnja noviji tip nošnje i da datira od oko 1930. godine.
„Biserna grana” se ove godine održava osmi put i po svom konceptu to je festival jedinstven u našoj zemlji.U fokus stavlja materijalno folklorno blago - narodne nošnje i oglavlja.
Prezentuje stare tehnologije u izradi nošnji i podstiče rukovodioce društava na očuvanje tradicionalnih, izvornih formi nošnji i adapciju nošnji blisku izvornim formama. Organizator festivala je Kulturno-informativni centar “Mladost” Futog. Pokrovitelj je Grad Novi Sad, a podržao ga je i Pokrajinski sekreterijat za kulturu i javno informisanje.
T. Stojšin