Народна кухиња Црвеног крста Новог Сада ради 30 година

У Клубу пензионера „Олга Петров” на Футошком путу 67 дневно поделе 264 порције, а на пункту у Футошкој улици 14 – 336 куваних оброка. Корисници те врсте помоћи су социјално најугроженији становници нашег града, то јест корисници новчане социјалне помоћи, вишечлане породице, затим болесни – неспособни за рад, као и пензионери са најнижим примањима, особе са инвалидитетом... 

– Због здравља не могу да радим, имам бронхијалну астму и недавно сам био на инјекцијама и инхалацијама – прича за „Дневник” један од корисника Народне кухиње у Футошкој 14, који је желео да остане анониман. – Када сам отишао у Националну службу за запошљавање, понудили су ми да радим на одржавању хигијене, а када су видели папире од доктора, рекли су ми да ипак не могу ту да ме запосле. Волео бих да радим и другачије живим, али, стицајем околности, тако ми је како ми је. Зато сам овде редован корисник. Испратио сам многе људе, па знам да има и незадовољних, само не знам чиме. Ако је тако, једноставно не треба да долазе.

Од 1. јануара до 31. децембра 2022. године, из магацина Црвеног крста Новог Сада у Петроварадину дистрибуирано је 821.405 килограма хуманитарне помоћи, којом је обухваћено 4.430  породица, односно 13.703 појединаца. У извештајном периоду, у Народној кухињи Црвеног крста Новог Сада подељено је 158.400 топлих оброка. За социјално угрожене кориснике у приградским насељима подељено је 9.600 прехрамбених пакета преко основних организација Црвеног крста (800 месечно), укупне тежине 144.000 килограма. Пакети се деле социјално најугроженијима који нису у могућности сваки дан да дођу на оброк у Народну кухињу, а он садржи десет килограма брашна, литар уља и по килограм пасуља, тестенине, пиринча и месног нареска.

Од оброка, каже, највише воли пасуљ, у ком буде и меса. Према његовом мишљењу, у Црвеном крсту Новог Сада се труде да храна коју добију буде пристојна и довољна за сваку особу. А с обзиром на то да долази неколико година, чињеница је да има више корисника него у периоду када је он почео да свраћа. 

У реду смо затекли и две девојчице: 17-годишња Атича Красничи казала нам је да последње две недеље, уместо маме, долази у Народну кухињу са другарицом која има 13 година и задовољна је ручком који добије. Међу њима је био Д. К., корисник скоро годину дана.

– Мука ме је натерала – прича нам Д. К. – Нажалост, остао сам без посла и немам примања, а тренутно не могу да нађем други посао. Сваки дан дођем по ручак и могу вам рећи да прија појести нешто на кашику. Лепо је што је у пет дана ручак различит и мени је довољно то што добијем на дневном нивоу. Сит сам и задовољан.

На ручак је чекала и Милица Ристић, која последњих годину дана долази по оброк за свог доброг пријатеља, који има здравствене проблеме, а живи сам. 

– Није ми тешко, ту смо да се помажемо – каже Ристићева. – Он има веома малу пензију, те му један бесплатан оброк заиста много значи. Не жали се на кувана јела, задовољан је и захвалан што није заборављен. Највише од свега воли кад му донесем пасуљ. 

На том пункту раде две волонтерке Црвеног крста Новог Сада. Ержебет Хорват, која је последњих 19 година на услузи корисницима, као и Ана Пајкић, која десетак година волонтира, а у Народној кухињи ради око месец и по дана. 

– На менију имамо различита кувана јела и он је стандардан – рекла је Пајкићева. – Кувани оброк по особи се даје у размери од пола литра, уз који иде векна хлеба од 300 грама, а од јела делимо пасуљ, слатки купус, грашак, ђувеч и боранију. Кухиња је отворена сваког радног дана и од 11 сати почињемо са дељењем оброка. 

Народна кухиња Црвеног крст Новог Сада ради од 1993. године, а новац за трошкове њеног фукционисања од 2002. године обезбеђује се из buyeta Града Новог Сада, преко Градске управе за социјалну и дечју заштиту.

И. Бакмаз