Монографија о Шосбергерима, једној од најстаријих јеврејских породица у Новом Саду

Како у предговору књиге пише, јеврејски народ карактеришу сталне сеобе и миграције у потрази за бољим местом живљења; циљ Јосипа Шосбергер јесте да се прикаже хроника о миграцији једне породице, из Моравске у ове крајеве, као и хроника о њеном животу и развоју. Основа за књигу била су бројна документа која су више деценија прикупљана у музејима и архивима у Словачкој, Мађарској и Војводини, а саговорник “Дневника” Јосип Шосбергер је допунио део о Пештанској лози.

- Породична архива је оно нешто основно, најбогатије, најбитније и најверодостојније - казао је наш саговорник. - Сви ратови и немири који пролазе, као и миграције, доводе до тога да се ствари губе, а самим тим често и године и људи. Мој отац Павле Шосбергер током деценија је истраживао, додавао и ажурирао информације о основном делу породице. Ова новосадска лоза је била у великој мери обрађена, ја сам је само ажурирао, а оно што сам доста допунио јесте Пештанска лоза.

Јосип Шосбергер се осврнуо на значај књиге која, како каже, представља врло једноставну књигу која на једноставан начин саопштава историју једне породице са прошлошћу која се може испратити и тиме дати посебно обележје простора и времена, када се то дешавало и како. Аутор је истовремено желео да подстакне људе да истражују и пишу о својој прошлости и породици.

- У овој средини је било периода постојања и живљења људи који су били по много чему значајни, међутим, једна ствар је хронично недостајала, а то је био осећај за традицију и прошлост - истакао је за “Дневник” Јосип Шосбергер. - Вредно је оно што траје, а траје оно за шта људи знају и сећају се, а ако се не сећају и не знају онда као да није постојало. Ко зна колико породица је постојало, али нема ко да напише нешто о њима.  Књига „Шосбергер сага о три века” дата је у аманет Јосиповим унуцима, којима је и посветио књигу са жељом да једног дана баш они напишу наставак..

- Деца су “упијачи”, ако им сервираш све то на леп начин, ретко ко ће рећи “е, баш нећу”, нарочито ако се не инсистира и не наваљује - казао је наш саговорник.

Последњих година се у Новом Саду осећају велике промене; сматра Јосип: “Мој отац Павле је био родоначелник породице и врло лепо је био приман и прихваћен у разним ситуацијама. Врло коректно се поставља град према нама, а аргумент је и додела имена улице на Новом Насељу по мојој баки Паули Шосбергер која је донела много тога доброг Новом Саду. Други јесте то што је пролаз између Синагоге и Балетске школе добио име по мом оцу.”

Промоција књиге је напунила Свечану салу у Градској кући. О књизи су, осим аутора, говорили уредница Миња Лагатор и ликовни уредник Светислав Тодоровић, уз модерирање Илије Туцића, а присутнима се обратио и члан Градског већа за културу Далибор Рожић који је истакао значај породице Шосбергер и навео како су биографије чланова старе јеврејске породице инспиративне:

- Записи о животу људи који су носили то презиме у различитим епохама, и који су утицали на живот заједнице, на њен развој, а који су били сведоци важних историјских догађаја за Нови Сад, сигурно треба да буду сачувани у хроници нашег града, и представљени широј јавности.

К. Ивковић Ивандекић