Monografija o Šosbergerima, jednoj od najstarijih jevrejskih porodica u Novom Sadu

Kako u predgovoru knjige piše, jevrejski narod karakterišu stalne seobe i migracije u potrazi za boljim mestom življenja; cilj Josipa Šosberger jeste da se prikaže hronika o migraciji jedne porodice, iz Moravske u ove krajeve, kao i hronika o njenom životu i razvoju. Osnova za knjigu bila su brojna dokumenta koja su više decenija prikupljana u muzejima i arhivima u Slovačkoj, Mađarskoj i Vojvodini, a sagovornik “Dnevnika” Josip Šosberger je dopunio deo o Peštanskoj lozi.

- Porodična arhiva je ono nešto osnovno, najbogatije, najbitnije i najverodostojnije - kazao je naš sagovornik. - Svi ratovi i nemiri koji prolaze, kao i migracije, dovode do toga da se stvari gube, a samim tim često i godine i ljudi. Moj otac Pavle Šosberger tokom decenija je istraživao, dodavao i ažurirao informacije o osnovnom delu porodice. Ova novosadska loza je bila u velikoj meri obrađena, ja sam je samo ažurirao, a ono što sam dosta dopunio jeste Peštanska loza.

Josip Šosberger se osvrnuo na značaj knjige koja, kako kaže, predstavlja vrlo jednostavnu knjigu koja na jednostavan način saopštava istoriju jedne porodice sa prošlošću koja se može ispratiti i time dati posebno obeležje prostora i vremena, kada se to dešavalo i kako. Autor je istovremeno želeo da podstakne ljude da istražuju i pišu o svojoj prošlosti i porodici.

- U ovoj sredini je bilo perioda postojanja i življenja ljudi koji su bili po mnogo čemu značajni, međutim, jedna stvar je hronično nedostajala, a to je bio osećaj za tradiciju i prošlost - istakao je za “Dnevnik” Josip Šosberger. - Vredno je ono što traje, a traje ono za šta ljudi znaju i sećaju se, a ako se ne sećaju i ne znaju onda kao da nije postojalo. Ko zna koliko porodica je postojalo, ali nema ko da napiše nešto o njima.  Knjiga „Šosberger saga o tri veka” data je u amanet Josipovim unucima, kojima je i posvetio knjigu sa željom da jednog dana baš oni napišu nastavak..

- Deca su “upijači”, ako im serviraš sve to na lep način, retko ko će reći “e, baš neću”, naročito ako se ne insistira i ne navaljuje - kazao je naš sagovornik.

Poslednjih godina se u Novom Sadu osećaju velike promene; smatra Josip: “Moj otac Pavle je bio rodonačelnik porodice i vrlo lepo je bio priman i prihvaćen u raznim situacijama. Vrlo korektno se postavlja grad prema nama, a argument je i dodela imena ulice na Novom Naselju po mojoj baki Pauli Šosberger koja je donela mnogo toga dobrog Novom Sadu. Drugi jeste to što je prolaz između Sinagoge i Baletske škole dobio ime po mom ocu.”

Promocija knjige je napunila Svečanu salu u Gradskoj kući. O knjizi su, osim autora, govorili urednica Minja Lagator i likovni urednik Svetislav Todorović, uz moderiranje Ilije Tucića, a prisutnima se obratio i član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić koji je istakao značaj porodice Šosberger i naveo kako su biografije članova stare jevrejske porodice inspirativne:

- Zapisi o životu ljudi koji su nosili to prezime u različitim epohama, i koji su uticali na život zajednice, na njen razvoj, a koji su bili svedoci važnih istorijskih događaja za Novi Sad, sigurno treba da budu sačuvani u hronici našeg grada, i predstavljeni široj javnosti.

K. Ivković Ivandekić