Модерне технологије и савремени смерови у Средњој машинској школи
Интересовање малих матураната за неки од смерова у Средњој машинској школи бележи пораст у протеклих пет година јер машинци након завршетка образовања и са „занатом у рукама” лако нађу посао, како код нас, тако и у иностранству, или могу да наставе школовање на универзитету.
Популарности су допринеле и редовне промоције школе по осмолеткама, на сајмовима образовања и друштвеним мрежама као и „Дани отворених врата”.
Као и друге образовне установе, и Машинска школа је у наставу увела модерне технологије. Ученици смера Техничар за роботику кроз четворогодишње школовање стичу основна теоријска знања из области роботике система, мехатронских компоненти и вештачке интелигенције, а уче и о њиховој примени. Професор Владимир Пузић објашњава да школа поседује дидактичког робота на којем ученици тог смера обављају практичну наставу, што је значајно јер уче да, у реалним условима, испробају могућности робота и његову примену у индустрији приликом руковања материјалом и ЦНЦ машинама (Цомпутер Нумерицал Цонтрол – рачунарски управљане нумеричке машине, у које спадају: ЦНЦ стругови, глодалице, брусилице, али и роботи, машине за сечење метала, папира, дрвета, машине за гравирање). Пошто је реч о настави из домена високих технологија, часови се држе у посебно опремљеном кабинету.
– Робот је заправо реплика оног који се користи у индустрији и поседује све његове карактеристике, осим што му је носивост мала – каже Пузић. – Школа има и ЛЕГО роботе, уз помоћ којих наши ђаци савладавају вештину програмирања, па су обучени да, после завршетка образовања и запошљавања, умеју да програмирају, како роботе, тако и ЦНЦ машине, као и остале аутоматизоване системе за манипулацију, транспорт, контролу или селекцију предмета производње.
Смер Техничар за компјутерско конструисање спада у савремена занимања машинске струке. Професор Бранко Шипка каже да је спектар послова које ђаци науче да раде у оквиру тог смера широк.
– Деца уче да израђују 3Д модел производа на рачунару, техничке цртеже на основу којих радници у производњи праве предмет и рачунарске симулације радних услова у којима ће он бити коришћен, али и да конструишу алате и прибор уз помоћ којих ће се олакшати израда производа – набраја наш саговорник. – Сви ти послови се обављају помоћу специјално дизајнираних компјутерских програма, а ученици се током школовања оспособљавају за њихову употребу. Треба истаћи да ђаци уче и програмирање у програмским језицима Ц и Ц++ што им даје добру основу за даљи напредак и школовање у тој области.
Знање које стекну могу се искористити у производњи видео-игара, у изради програма који се баве виртуелном стварношћу или појачаном реалношћу, односно техници у којој се комбинују рачунарски 3Д модели и реално животно окружење.
Како истиче професор Пузић, због тога се може рећи да, уз смер Техничар за компјутерско управљање ЦНЦ машинама, смер Техничар за роботику важи за најкомплекснији и најтежи у школи, али истовремено и најпогоднији за даље образовање, посебно на техничким факултетима.
Техничар за компјутерско управљање ЦНЦ машинама представља сложено занимање које захтева креативност исказану програмирањем справа којима управља компјутер. Како објашњава професор Бранко Шипка, да би се од неке сировине, попут дрвета, метала или коже, добио употребљив производ, потребно је користити одређене технике при његовој обради. Напредак у електротехници и електроници довео је до развоја рачунара који су преузели део улоге човека у поступку управљања машинама.
– Основни акценат је на програмирању компјутерски управљаних машина, али нису запостављени ни поступци припреме и подешавања алата, као ни израда производа – каже наш саговорник. – У оквиру смера ученици се обучавају да користе ЦНЦ машине за обраду разних сировина, али су оспособљени и за писање програма за управљање њима. Такве машине имају широк спектар примене: примењују се у индустрији обраде дрвета, метала, као што је то у авио-индустрији, ауто-индустрији, изради опреме за енергетику, те текстилној индустрији, изради производа од пластике...
Поступак писања програма се обавља на рачунару, што значи да се практична настава изводи у рачунарским учионицама посебно опремљеним компјутерски управљаним ЦНЦ машинама и у школској радионици. Осим обуке за писање програма, ученици стичу знање и за рад на справи, односно припремају машину за обраду, управљају њоме, те се обучавају за контролу крајњег производа.
С. Ковач
Пројекат „Нови Сад – ИТ центар, од образовања до запослења” суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.