Moderne tehnologije i savremeni smerovi u Srednjoj mašinskoj školi
Interesovanje malih maturanata za neki od smerova u Srednjoj mašinskoj školi beleži porast u proteklih pet godina jer mašinci nakon završetka obrazovanja i sa „zanatom u rukama” lako nađu posao, kako kod nas, tako i u inostranstvu, ili mogu da nastave školovanje na univerzitetu.
Popularnosti su doprinele i redovne promocije škole po osmoletkama, na sajmovima obrazovanja i društvenim mrežama kao i „Dani otvorenih vrata”.
Kao i druge obrazovne ustanove, i Mašinska škola je u nastavu uvela moderne tehnologije. Učenici smera Tehničar za robotiku kroz četvorogodišnje školovanje stiču osnovna teorijska znanja iz oblasti robotike sistema, mehatronskih komponenti i veštačke inteligencije, a uče i o njihovoj primeni. Profesor Vladimir Puzić objašnjava da škola poseduje didaktičkog robota na kojem učenici tog smera obavljaju praktičnu nastavu, što je značajno jer uče da, u realnim uslovima, isprobaju mogućnosti robota i njegovu primenu u industriji prilikom rukovanja materijalom i CNC mašinama (Computer Numerical Control – računarski upravljane numeričke mašine, u koje spadaju: CNC strugovi, glodalice, brusilice, ali i roboti, mašine za sečenje metala, papira, drveta, mašine za graviranje). Pošto je reč o nastavi iz domena visokih tehnologija, časovi se drže u posebno opremljenom kabinetu.
– Robot je zapravo replika onog koji se koristi u industriji i poseduje sve njegove karakteristike, osim što mu je nosivost mala – kaže Puzić. – Škola ima i LEGO robote, uz pomoć kojih naši đaci savladavaju veštinu programiranja, pa su obučeni da, posle završetka obrazovanja i zapošljavanja, umeju da programiraju, kako robote, tako i CNC mašine, kao i ostale automatizovane sisteme za manipulaciju, transport, kontrolu ili selekciju predmeta proizvodnje.
Smer Tehničar za kompjutersko konstruisanje spada u savremena zanimanja mašinske struke. Profesor Branko Šipka kaže da je spektar poslova koje đaci nauče da rade u okviru tog smera širok.
– Deca uče da izrađuju 3D model proizvoda na računaru, tehničke crteže na osnovu kojih radnici u proizvodnji prave predmet i računarske simulacije radnih uslova u kojima će on biti korišćen, ali i da konstruišu alate i pribor uz pomoć kojih će se olakšati izrada proizvoda – nabraja naš sagovornik. – Svi ti poslovi se obavljaju pomoću specijalno dizajniranih kompjuterskih programa, a učenici se tokom školovanja osposobljavaju za njihovu upotrebu. Treba istaći da đaci uče i programiranje u programskim jezicima C i C što im daje dobru osnovu za dalji napredak i školovanje u toj oblasti.
Znanje koje steknu mogu se iskoristiti u proizvodnji video-igara, u izradi programa koji se bave virtuelnom stvarnošću ili pojačanom realnošću, odnosno tehnici u kojoj se kombinuju računarski 3D modeli i realno životno okruženje.
Kako ističe profesor Puzić, zbog toga se može reći da, uz smer Tehničar za kompjutersko upravljanje CNC mašinama, smer Tehničar za robotiku važi za najkompleksniji i najteži u školi, ali istovremeno i najpogodniji za dalje obrazovanje, posebno na tehničkim fakultetima.
Tehničar za kompjutersko upravljanje CNC mašinama predstavlja složeno zanimanje koje zahteva kreativnost iskazanu programiranjem sprava kojima upravlja kompjuter. Kako objašnjava profesor Branko Šipka, da bi se od neke sirovine, poput drveta, metala ili kože, dobio upotrebljiv proizvod, potrebno je koristiti određene tehnike pri njegovoj obradi. Napredak u elektrotehnici i elektronici doveo je do razvoja računara koji su preuzeli deo uloge čoveka u postupku upravljanja mašinama.
– Osnovni akcenat je na programiranju kompjuterski upravljanih mašina, ali nisu zapostavljeni ni postupci pripreme i podešavanja alata, kao ni izrada proizvoda – kaže naš sagovornik. – U okviru smera učenici se obučavaju da koriste CNC mašine za obradu raznih sirovina, ali su osposobljeni i za pisanje programa za upravljanje njima. Takve mašine imaju širok spektar primene: primenjuju se u industriji obrade drveta, metala, kao što je to u avio-industriji, auto-industriji, izradi opreme za energetiku, te tekstilnoj industriji, izradi proizvoda od plastike...
Postupak pisanja programa se obavlja na računaru, što znači da se praktična nastava izvodi u računarskim učionicama posebno opremljenim kompjuterski upravljanim CNC mašinama i u školskoj radionici. Osim obuke za pisanje programa, učenici stiču znanje i za rad na spravi, odnosno pripremaju mašinu za obradu, upravljaju njome, te se obučavaju za kontrolu krajnjeg proizvoda.
S. Kovač
Projekat „Novi Sad – IT centar, od obrazovanja do zaposlenja” sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.