Мирјана Бенић јe прва дама међу новосадским поштарима

Иако су корисници и колеге испрва били изненађени и збуњени њеном појавом, сви су је топло дочекали и иза себе има само лепа искуства.

– Чини ми се да су корисници прилично родитељски настројени према мени зато што сам жена, што је јако лепо, а и колеге су ме у потпуности прихватиле као једнаку њима – казала је Бенић за наш лист. – Част ми је бити део женског колектива Поште, имамо и колегинице у селима које раде годинама, а након мене, још четири жене су запослене у Главној пошти. Колеге су сјајне, потпуно су одушевљени нама и у сусрет су нам изашли и старији и млађи.

– Временски услови знају да направе проблем, али битно је знати какав је дан пред нама, то решавамо праћењем временске прогнозе – рекла је Мирјана Бенић. – Облачимо се спрам најаве времена и температуре, па ако пада киша, неопходна је обућа у којој ће ноге бити суве, када је јако топло, облачимо се лаганије, а када је хладно, слојевито.

Мирјана је занат испекла на Новом насељу, а сада је задужена за поделу поште на Подбари, што је рејон који је тренутно највећи и по површини и по броју корисника.

– Ту сам већ неко време, супер сам се снашла, мој рејон је затегнут под конац, познајем већину људи тамо и они су мене упознали – објаснила је Бенић. – На Подбари се много гради и тај део где су биле куће до пре коју годину сада су зграде, па је било теже око пошиљака и писама у почетку, а сада сам упознала те људе и нашли смо начин да пошта стигне на праву адресу.

И рад напољу делимично је разлог због којег се Мирјана определила за посао поштарице, у ком је нашла све што је тражила у запослењу од седамнаесте године живота. Како је рекла, у пошти планира да ради до пензије.

– Имам приличну аутономију у томе како ћу свој посао урадити до краја. Наравно, постоје правила која се поштују, али смо у раду доста самостални и то ми нарочито годи – истакла је наша саговорница. – Део где разговарам са корисницима ми је некако најлепши у овом послу јер сам комуникативна.

Мирјана Бенић прва је поштарица у новосадској Главној пошти, док њена сестра близнакиња Марија Бенић вози аутобус Јавног градског саобраћајног предузећа “Нови Сад”. Како је Мирјана рекла за “Дневник”, добро обављен посао у већини занимања не зависи од пола и снаге, већ од људског карактера, организованости, прилагодљивости, радне етике и колегијалности.

Као поштарица на том рејону, Мирјана доста прича са људима и објашњава им да треба да регулишу своје адресе, а уколико су подстанари, да треба да истакну своје презиме на сандучиће. Мирјана је објаснила да су она и њене колеге често принуђени да ту пошиљку врате управо због тога – подстанари нису наведени ни на интерфону, сандучету, нити у списку станара. Она је поручила да, упркос доброј вољи и професионалној жељи да се пошиљка уручи, у таквим случајевима то није могуће.

– Посао поштара је захтеван, али није тежак, а када торба јесте због рачуна, пошиљке које не можемо да понесемо ођедном, наше колеге транспортују до депоа који сваки рејон има, по које се у току дана враћамо, па и они који су физички слабији могу да се снађу. Најважнија је организација на почетку дана, пошту треба поређати тако како ћеш се кретати, а не да у једном моменту имаш у руци писмо које си требао да уручиш на адреси коју си већ прошао, па треба да се вратиш – нагласила је Мирјана Бенић.

Д. Андулајевић

Фото: Пошта/ Милан Коџо