Mirjana Benić je prva dama među novosadskim poštarima

Iako su korisnici i kolege isprva bili iznenađeni i zbunjeni njenom pojavom, svi su je toplo dočekali i iza sebe ima samo lepa iskustva.

– Čini mi se da su korisnici prilično roditeljski nastrojeni prema meni zato što sam žena, što je jako lepo, a i kolege su me u potpunosti prihvatile kao jednaku njima – kazala je Benić za naš list. – Čast mi je biti deo ženskog kolektiva Pošte, imamo i koleginice u selima koje rade godinama, a nakon mene, još četiri žene su zaposlene u Glavnoj pošti. Kolege su sjajne, potpuno su oduševljeni nama i u susret su nam izašli i stariji i mlađi.

– Vremenski uslovi znaju da naprave problem, ali bitno je znati kakav je dan pred nama, to rešavamo praćenjem vremenske prognoze – rekla je Mirjana Benić. – Oblačimo se spram najave vremena i temperature, pa ako pada kiša, neophodna je obuća u kojoj će noge biti suve, kada je jako toplo, oblačimo se laganije, a kada je hladno, slojevito.

Mirjana je zanat ispekla na Novom naselju, a sada je zadužena za podelu pošte na Podbari, što je rejon koji je trenutno najveći i po površini i po broju korisnika.

– Tu sam već neko vreme, super sam se snašla, moj rejon je zategnut pod konac, poznajem većinu ljudi tamo i oni su mene upoznali – objasnila je Benić. – Na Podbari se mnogo gradi i taj deo gde su bile kuće do pre koju godinu sada su zgrade, pa je bilo teže oko pošiljaka i pisama u početku, a sada sam upoznala te ljude i našli smo način da pošta stigne na pravu adresu.

I rad napolju delimično je razlog zbog kojeg se Mirjana opredelila za posao poštarice, u kom je našla sve što je tražila u zaposlenju od sedamnaeste godine života. Kako je rekla, u pošti planira da radi do penzije.

– Imam priličnu autonomiju u tome kako ću svoj posao uraditi do kraja. Naravno, postoje pravila koja se poštuju, ali smo u radu dosta samostalni i to mi naročito godi – istakla je naša sagovornica. – Deo gde razgovaram sa korisnicima mi je nekako najlepši u ovom poslu jer sam komunikativna.

Mirjana Benić prva je poštarica u novosadskoj Glavnoj pošti, dok njena sestra bliznakinja Marija Benić vozi autobus Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća “Novi Sad”. Kako je Mirjana rekla za “Dnevnik”, dobro obavljen posao u većini zanimanja ne zavisi od pola i snage, već od ljudskog karaktera, organizovanosti, prilagodljivosti, radne etike i kolegijalnosti.

Kao poštarica na tom rejonu, Mirjana dosta priča sa ljudima i objašnjava im da treba da regulišu svoje adrese, a ukoliko su podstanari, da treba da istaknu svoje prezime na sandučiće. Mirjana je objasnila da su ona i njene kolege često prinuđeni da tu pošiljku vrate upravo zbog toga – podstanari nisu navedeni ni na interfonu, sandučetu, niti u spisku stanara. Ona je poručila da, uprkos dobroj volji i profesionalnoj želji da se pošiljka uruči, u takvim slučajevima to nije moguće.

– Posao poštara je zahtevan, ali nije težak, a kada torba jeste zbog računa, pošiljke koje ne možemo da ponesemo ođednom, naše kolege transportuju do depoa koji svaki rejon ima, po koje se u toku dana vraćamo, pa i oni koji su fizički slabiji mogu da se snađu. Najvažnija je organizacija na početku dana, poštu treba poređati tako kako ćeš se kretati, a ne da u jednom momentu imaš u ruci pismo koje si trebao da uručiš na adresi koju si već prošao, pa treba da se vratiš – naglasila je Mirjana Benić.

D. Andulajević

Foto: Pošta/ Milan Kodžo