Мирис кестења најављује празнике
Сезона печеног кестења у нашем граду почела је пре више од месец дана, па се очаравајући мирис омиљене јесење делиције увелико шири новосадским улицама. Непоновљива арома, кремаст укус у устима и чађави прсти подсетник су да празнична еуфорија ускоро стиже у наш град.
Као и сваке године у Новом Саду, ублажујући тиме јесењу меланхолију, суграграђани могу да набаве „жир за богове” на више локација, а то су Дунавска улица, Змај Јовина, Футошка пијаца, Хаџи Рувимова и многе друге.
Печењем кестења Игор Јојић бави се пуних 16 година. Почетком октобра монтира плаво-бели штанд на углу Булевара краља Петра Првог и Булевара ослобођења, па до краја новогодишњих и божићних празника увесељава пролазнике мирисом и укусом ове ђаконије.
– Печено кестење се добро продаје – открива Јојић. – Највише посла имам у поподневним часовима, када се суграђани враћају са посла или иду у шетњу. Имам сталне муштерије, које једва чекају да сезона почне, а вероватно је квалитет тај који их непрестано враћа пред моју тезгу. Чести су и пролазници који не могу да одоле мирису, па сврате да се мало „засладе”.
Порција од пола литра кошта 300 динара, као и прошле године, па је к
естен један од ретких производа који у периоду инфлације није поскупео. Према речима саговорника, сиров кестен набавља у Београду. Власник скоро сваких десет дана долази из престонице са 200 до 300 килограма кестена, чија је цена око 700 динара по килограму. Ако упоредимо цену набавке и цену продаје, закључујемо да се посао ипак исплати.
Док је продавац позирао екипи „Дневника”, пролазници су се лагано окупљали, правећи ред пред осветљеним штандом. Стална муштерија Љ. П. скоро сваког дана, враћајући се с посла, пазари кестен за овом тезгом.
– Кад год прођем поред штанда са прженим кестењем, накратко застанем и пожелим да се почастим – открива она. – У почетку се увек снебивам, али на крају посустанем и купим још једну порцију. Ко ће одолети прелепом мирису кад крене да се шири улицама!
Суграђанка је открила како је често покушавала да испече кестење код куће, али јој никада не пође за руком да добије исти укус и мирис, а и сам изглед кестења дође некако другачији. Зато су ту они који овај посао изврсно обављају и уз које је сваки кишни дан за нијансу топлији.
Д. Клашња