Мерне јединице наших мајки
НОВИ САД: Не знам какви су ресепти и савети за кување ваших мајки. Моја често заборавља да је и сама била почетница. Посматрам на делу како сецка, меси, филује, све делује тако једноставно и логично.
Рекао би човек – родила се с кецељом, у кухињи. Међутим, када њене савете покушам да применим у пракси, увек се поткраде корак који се, по њеном мишљењу, подразумева. Пошто немам искуства, ослањам се на срећу. Тесто ми загори, супу пресолим, а фил за торту испадне некако редак.
Немам искуства, а изгледа ни среће. Када инсистирам да прецизно одреди мерне јединице састојака, њен одговор увек је исти: „Видећеш и сама кад је довољно”. Брашно не додаје у супеним кашикама, већ произвољно, док смеса не добије одговарајућу густину. Шећер ставља по укусу, со одокативно, а млеко по осећају... Први пут разлупа једно јаје, већ други пут стави два. Игра се, експериментише. Ја очајавам...
Пошто добије жељену смесу, убаци је у рерну да се испече. Да питам на колико минута? Не помишљам ни у сну! Узећу ствар у своје руке и сама припремити ручак за породицу. Укућани ће га одбити и посегнути за сендвичем у киоску. Више се ништа неће подразумевати. Састојци ће добити своје мерне јединице. Мама ће се сетити неславних почетака. Ја ћу бити виртуоз кулинарства. Зар није добар план?
Драгана Клашња