Машкараде кроз објектив фото-репортера

Аутори фотографија су: Александар Јовановић, Чила Давид, Дарко Дозет, Душан Иконов, Гордана Нејгебауер, Јарослав Пап, Јована Виши, Гордана Јовић, Милица Ђукић и Снежана Лукић.

Како је казала директорка Музеја Војводине мр Тијана Станковић Пештерац, Машкарада је традиционални програм који је временом израстао у бренд Музеја, а организује се од 1995. године. - Манифестација је настала с идејом да се негује нематеријално културно наслеђе и да се подсетимо покладних обичаја - појаснила је она. - Ранијих година на Машкаради је учествовао велики број грађана, који су весело дефиловали кроз централне улице града. Међутим, ове године смо били принуђени да се прилагодимо новим условима, који подразумевају забрану окупљања, па смо осмислили да програм одржимо онлајн. Грађани су имали прилику да пошаљу фотографије својих маски, које су “дефиловале” друштвеним мрежама. Број “лајкова” корисника на друшвеним мрежама је одредио најбољу групну и појединачну маску. Истовремено, своју одлуку донео је и стручни жири, а најбоље маске, наћи ће се на билборду у центру града од 12. марта.

Како је појаснила Тијана Станковић Пештерац, изузетно је значајно што поворку финансирају Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама и Градска управа за културу, јер на тај начин показују да је та манифестација од великог значаја за Нови Сад, те да Машкарада има велики потенцијал да прерасте у поворку још већих размера.

Виша кустоскиња етнолог Татјана Бугарски рекла је да је Музеј увек био корак испред, те да је препознао значај неговања нематеријалне културне баштине, па више од 25 година традиционално организује поворку. Осим тога, Машакарада, разноврсношћу маски, спаја традицију са савременим стваралаштвом и представља одређени вид дијалога између грађана и институција културе.

Покладни обичаји се везују за обреде којима се обележава крај зиме и почетак пролећа. Прерушавање уочи ускршњег поста је било познато код већине етничких заједница у Војводини. Групе маскираних су обилазиле домове, где су их частили пићем и колачима и даривали, најчешће, јајима. Углавном су ишли уз пратњу музике или су правили велику буку, звониле звонима, клепетушама, чегртаљкама. Након бучног и веселог времена карневала и Беле недеље, долази време смирења, пост, или код католика доба коризме.

С. Ковач