Maškarade kroz objektiv foto-reportera
Izložba “Maškarada u objektivu” otvorena je juče u Muzeju Vojvodine, a postavku čini izbor fotografija s povorki održanih u proteklih osam godina.
Autori fotografija su: Aleksandar Jovanović, Čila David, Darko Dozet, Dušan Ikonov, Gordana Nejgebauer, Jaroslav Pap, Jovana Viši, Gordana Jović, Milica Đukić i Snežana Lukić.
Kako je kazala direktorka Muzeja Vojvodine mr Tijana Stanković Pešterac, Maškarada je tradicionalni program koji je vremenom izrastao u brend Muzeja, a organizuje se od 1995. godine. - Manifestacija je nastala s idejom da se neguje nematerijalno kulturno nasleđe i da se podsetimo pokladnih običaja - pojasnila je ona. - Ranijih godina na Maškaradi je učestvovao veliki broj građana, koji su veselo defilovali kroz centralne ulice grada. Međutim, ove godine smo bili prinuđeni da se prilagodimo novim uslovima, koji podrazumevaju zabranu okupljanja, pa smo osmislili da program održimo onlajn. Građani su imali priliku da pošalju fotografije svojih maski, koje su “defilovale” društvenim mrežama. Broj “lajkova” korisnika na drušvenim mrežama je odredio najbolju grupnu i pojedinačnu masku. Istovremeno, svoju odluku doneo je i stručni žiri, a najbolje maske, naći će se na bilbordu u centru grada od 12. marta.
Kako je pojasnila Tijana Stanković Pešterac, izuzetno je značajno što povorku finansiraju Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama i Gradska uprava za kulturu, jer na taj način pokazuju da je ta manifestacija od velikog značaja za Novi Sad, te da Maškarada ima veliki potencijal da preraste u povorku još većih razmera.
Viša kustoskinja etnolog Tatjana Bugarski rekla je da je Muzej uvek bio korak ispred, te da je prepoznao značaj negovanja nematerijalne kulturne baštine, pa više od 25 godina tradicionalno organizuje povorku. Osim toga, Mašakarada, raznovrsnošću maski, spaja tradiciju sa savremenim stvaralaštvom i predstavlja određeni vid dijaloga između građana i institucija kulture.
Pokladni običaji se vezuju za obrede kojima se obeležava kraj zime i početak proleća. Prerušavanje uoči uskršnjeg posta je bilo poznato kod većine etničkih zajednica u Vojvodini. Grupe maskiranih su obilazile domove, gde su ih častili pićem i kolačima i darivali, najčešće, jajima. Uglavnom su išli uz pratnju muzike ili su pravili veliku buku, zvonile zvonima, klepetušama, čegrtaljkama. Nakon bučnog i veselog vremena karnevala i Bele nedelje, dolazi vreme smirenja, post, ili kod katolika doba korizme.
S. Kovač