Мање станове и куће купују Руси и грађани Републике Српске

Плаћају готовином и бирају мање станове и куће ван центра града. Агенти за некретнине са којима смо разговарали кажу да странаца који желе да купе некретнине у Новом Саду у последње време нема више него што је то био случај ранијих година. То показује да рат у Украјини ни на који начин не утиче на број купаца који су ван границе Србије.

Весна Куртеш из агенције “Инвикта некретнине” каже да је имала три купца из Немачке и Швајцарске који немају апсолутно никакве везе са Новим Садом. Пријатељи су им саветовали да купе некретнину, што су и учинили.

- Клијенти из иностранства су букирали смештај у Новом Саду и ту боравили до три недеље како би се подробније упознали с градом. Пажљиво су истраживали цео град и цене. Била сам у чуду јер није баш за очекивати да грађани из Европске уније долазе код нас да купују станове. Они су нам рекли да имају вишак новца, а да прилике у њиховим земљама нису баш добре, и њихове процене су да је добро да уложе у стан у Новом Саду, уколико би морали да крену у неком другом правцу. Они су купили озбиљне некретнине у вредности од 100.000 до 200.000 евра. Није често, али се дешава – каже Весна за “Дневник”.

У последњих неколико година, а како кажу агенти, спрам потражње расту цене станова, како оних у староградњи тако и нових. Тако истраживање портала „4.zida.rs“, који обједињује већину огласа у вези са некретнинама, показује да је оглашена цена страоградње 2017. године била 1.043 евра, а сада је 2.033 евра по квадрату. Новоградња такође бележи раст, па је 2017. године оглашена цена била 1.430, да би сада била 2.111 евра по квадрату.

Њено искуство говори да наши људи који имају бизнис у иностранству такође улажу у некретнине како би уложили у нешто што ће остати њима или њиховој деци.

Руси су и даље заинтересовани да улажу у Новом Саду, а већина се одлучује за мање станове. Како сазнајемо од Данча Слалова из “Статус некретнина”, Руси који купују некретнине су у већини случајева из такозване средње или радне класе.

- Руси су и раније бирали Нови Сад за улагање, нема никакве везе рат у Украјини с тим. И код њих је доста развијен ИТ сектор, тако да могу одавде да раде. Поред њих, неретко грађани из Републике Српске купују мање станове. Када је реч о онима из држава Европске уније, то су углавном наши људи који су неко време ван Србије, па су зарадили новац који желе да уложе у стан или мању кућу – каже Слалов и додаје да углавном сви они плаћају у кешу.

Да спорадично буде иностраних купаца у Новом Саду потврђује и Драган Рабатић, директор „Солис некретнина“, и каже да има сазнања да се Руси у последње време одлучују да купују веће куће са пуно соба.

- У већини случајева, они који су из иностранства овде су везани послом, па из тог разлога купују станове, али не у некој великој мери. Врло мало буде таквих уговора. Истовремено, није ми познато да странци купују земљу у Новом Саду и околини – каже Рабатић.

Недавно је Републички геодетски завод објавио податак да је на тржишту непокретности у 2021. години у Србији прометовано 6,1 милијарду евра, што је повећање од 47 одсто у односу на 2020 годину. Укупан број закључених купопродајних уговора prеthodnе године у Србији је износио 138.180, што представља раст од 28 одсто у односу на 2020. годину, наводи се у Годишњем извештају о некретнинама.

У prеthodnoj години промет станова је порастао за 28 одсто у односу на 2020, док је количина новца на тржишту порасла за 43 одсто у односу на исти период.

С. Аничић Илић