Manje stanove i kuće kupuju Rusi i građani Republike Srpske
Stranci, Rusi, građani Republike Srpske i oni koji su ranijih decenija za boljim uslovima života otišli u inostranstvo, neretko ulažu u nekretnine u Novom Sadu.
Plaćaju gotovinom i biraju manje stanove i kuće van centra grada. Agenti za nekretnine sa kojima smo razgovarali kažu da stranaca koji žele da kupe nekretnine u Novom Sadu u poslednje vreme nema više nego što je to bio slučaj ranijih godina. To pokazuje da rat u Ukrajini ni na koji način ne utiče na broj kupaca koji su van granice Srbije.
Vesna Kurteš iz agencije “Invikta nekretnine” kaže da je imala tri kupca iz Nemačke i Švajcarske koji nemaju apsolutno nikakve veze sa Novim Sadom. Prijatelji su im savetovali da kupe nekretninu, što su i učinili.
- Klijenti iz inostranstva su bukirali smeštaj u Novom Sadu i tu boravili do tri nedelje kako bi se podrobnije upoznali s gradom. Pažljivo su istraživali ceo grad i cene. Bila sam u čudu jer nije baš za očekivati da građani iz Evropske unije dolaze kod nas da kupuju stanove. Oni su nam rekli da imaju višak novca, a da prilike u njihovim zemljama nisu baš dobre, i njihove procene su da je dobro da ulože u stan u Novom Sadu, ukoliko bi morali da krenu u nekom drugom pravcu. Oni su kupili ozbiljne nekretnine u vrednosti od 100.000 do 200.000 evra. Nije često, ali se dešava – kaže Vesna za “Dnevnik”.
U poslednjih nekoliko godina, a kako kažu agenti, spram potražnje rastu cene stanova, kako onih u starogradnji tako i novih. Tako istraživanje portala „4.zida.rs“, koji objedinjuje većinu oglasa u vezi sa nekretninama, pokazuje da je oglašena cena straogradnje 2017. godine bila 1.043 evra, a sada je 2.033 evra po kvadratu. Novogradnja takođe beleži rast, pa je 2017. godine oglašena cena bila 1.430, da bi sada bila 2.111 evra po kvadratu.
Njeno iskustvo govori da naši ljudi koji imaju biznis u inostranstvu takođe ulažu u nekretnine kako bi uložili u nešto što će ostati njima ili njihovoj deci.
Rusi su i dalje zainteresovani da ulažu u Novom Sadu, a većina se odlučuje za manje stanove. Kako saznajemo od Danča Slalova iz “Status nekretnina”, Rusi koji kupuju nekretnine su u većini slučajeva iz takozvane srednje ili radne klase.
- Rusi su i ranije birali Novi Sad za ulaganje, nema nikakve veze rat u Ukrajini s tim. I kod njih je dosta razvijen IT sektor, tako da mogu odavde da rade. Pored njih, neretko građani iz Republike Srpske kupuju manje stanove. Kada je reč o onima iz država Evropske unije, to su uglavnom naši ljudi koji su neko vreme van Srbije, pa su zaradili novac koji žele da ulože u stan ili manju kuću – kaže Slalov i dodaje da uglavnom svi oni plaćaju u kešu.
Da sporadično bude inostranih kupaca u Novom Sadu potvrđuje i Dragan Rabatić, direktor „Solis nekretnina“, i kaže da ima saznanja da se Rusi u poslednje vreme odlučuju da kupuju veće kuće sa puno soba.
- U većini slučajeva, oni koji su iz inostranstva ovde su vezani poslom, pa iz tog razloga kupuju stanove, ali ne u nekoj velikoj meri. Vrlo malo bude takvih ugovora. Istovremeno, nije mi poznato da stranci kupuju zemlju u Novom Sadu i okolini – kaže Rabatić.
Nedavno je Republički geodetski zavod objavio podatak da je na tržištu nepokretnosti u 2021. godini u Srbiji prometovano 6,1 milijardu evra, što je povećanje od 47 odsto u odnosu na 2020 godinu. Ukupan broj zaključenih kupoprodajnih ugovora prethodne godine u Srbiji je iznosio 138.180, što predstavlja rast od 28 odsto u odnosu na 2020. godinu, navodi se u Godišnjem izveštaju o nekretninama.
U prethodnoj godini promet stanova je porastao za 28 odsto u odnosu na 2020, dok je količina novca na tržištu porasla za 43 odsto u odnosu na isti period.
S. Aničić Ilić