Листе чекања у Саветовалишту за брак и породицу
Број људи који потражи помоћ у Саветовалишту за брак и породицу Центра за социјални рад (ЦСР) током година континуирано расте, а према речима руководиоца Саветовалишта Славице Адамовић Здравковић, само у новембру су имали 78 нових случајева, од чега 30 по упуту ЦСР-а, док су се остали јавили самоиницијативно.
У 31. години постојања, радили су са преко 30.000 људи којима су биле потребне помоћ и подршка, а у последњих годину дана имали су 1.342 клијента. Поређења ради, пре десет година тај број је био 938.
– Током три деценије, број стручњака запослених у Саветовалишту је варирао између двоје и седморо, а данас ради пет психотерапеута – рекла је Славица Адамовић Здравковић, која је такође те струке. – С порастом броја клијената који се јављају за саветодавно-терапијску подршку, листе чекања су дуже, па прође и по два месеца док неког не позовемо, док је у prеthodnom периоду просек био две недеље. Због тога молимо грађане да имају разумевања. Битно је нагласити да су услуге бесплатне, а могу се јавити сви грађани са територије Новог Сада којима је таква врста помоћи потребна, уз то да су приоритет клијенти које је упутио Центар за социјални рад, па тек онда грађани који самоинцијативно желе да поправе односе.
Како каже, широк је спектар проблема на којима Саветовалиште ради, а најчешћи су индивидуални. Потом следе родитељски, партнерски и брачни конфликти, док су у мањем проценту заступљени породични. Такође, велик је број постразводних конфликата, када партнери могу да дођу заједно или одвојено. Људи долазе због разних проблема у комуникацији са другим родитељима или због неадекватног понашања деце, односно младих.
– Индивидуални проблеми су губици услед смрти члана породице, што тражи захтеван рад и континуирану подршку у проласку кроз процес туговања – прича наша саговорница, додајући да су изражени и проблеми преваре, односно љубоморе у партнерским односима. – Један од основних принципа саветодавно-терапијског рада јесте поверљивост. Све информације сматрају се професионалном тајном, осим оних које одређени закон не дозвољава, попут кривичних дела, односно било какве врсте насиља.
Како Славица Адамовић Здравковић закључује, оно што примарно не припада социјалној заштити, већ здравственом систему, јесу ментални проблеми и зависност.
Текст и фото: И. Бакмаз