Лединачко језеро, напуштени бисер Фрушке горе, идеалaн одмор од града
НОВИ САД: Након десетоминутног успона, заклоњено крошњама шуме, бистро Лединачко језеро, дубоко 60 метара, служи за освежење мештанима и туристима од 1999. године, када су пумпе у напуштеном каменолому “Сребро” престале да раде, након чега су подземне, као и воде из речица Лукиног свеца и Сребрног потока напуниле језеро.
Ипак, како је одборница у Скупштини Града Новог Сада са територије Лединаца Мирјана Василић казала, то језеро је тренутно у приватном власништву, а због одрона стена који се десио 2006. године, језеро је затворено за посетиоце.
– Овај немили догађај, као и пребрзо пуњење језера довели су до тога да Републичка инспекција за заштиту животне средине омогући да се језеро испразни, а било је планирано да у наредној деценији приватно предузеће уради експлоатацију камена и рекултивацију језера – казала је Мирјана Василић. – Након тога, језеро би се поново напунило и постало би нови центар будућег парка природе, али, нажалост, до данашњег дана, приватник ништа није урадио по том питању.
Лединчани се и даље боре за своје језеро, те према речима Мирјане Василић, са избором нове председнице Месне заједнице проверава се сва папирологија, како би језеро поново било доступно свима, а селу се вратили туристи који би на тај начин имали још један леп предео да виде и обиђу.
– Према последњим информацијама које смо добили, предузеће које је добило давне 2009. године сагласност за рекултивацију језера је у стечају, тако да не видим правни основ за извођење тих радова у будућности – рекла је Василић. – Обратићемо се Покрајинском секретаријату, као и Републичкој инспекцији за заштиту животне средине да видимо шта је потребно даље урадити и када ће сви грађани имати приступ овој лепоти.
Бистра и плава вода привлачи мештане да се купају, као и намернике који нису сигурни да ли ће овог пута успети да прођу. За улазак на језеро најпре би требало прескочити капију, а затим проћи поред портира, који није расположен за комуникацију. Нажалост, екипи “Дневника” није дозвољен приступ Лединачком језеру, док се у том тренутку у води купало тридесетак људи, а портир је стајао тик уз своје возило паркирано уз “плажу”.
– Као девојчица сам цео дан проводила на језеру, мештанке су месиле крофне и мекике, продавало пиће и свака кућа је могла да живи од туризма – објаснила је Мирјана Василић. – Две продавнице у селу су радиле боље од појединих маркета у граду јер је увек је било промета, а данас, нажалост, залута тек понеки авантуриста да покуша да убеди портира да прође и само да види језеро, у које су пре неколико месеци пустили око 500 килограма рибе.
Д. Андулајевић
Пројекат “Приградска насеља Новог Сада” је релизовао “Дневник Војводина прес” д.о.о, уз подршку Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.