Лане 13.025 незапослених, скоро половина са средњом школом

Удео факултетски образованих је нешто мањи и износи 21 одсто.

У Новом Саду, ситуација је лане била нешто другачија – од укупно 13.014 незапослених, удео суграђана са средњим образовањем било је 46 одсто, високообразованих 35 одсто, док је само 19 одсто њих нискоквалификовано или немају квалификација.

Према речима в.д. директора Филијале Нови Сад Татјане Видовић, приликом индивидуалних разговора, саветници за запошљавање у Филијали Нови Сад НСЗ-а информишу незапослене о свим могућностима које су им ту доступне, како би се лакше и брже запослили. 

– Наше искуство приликом посредовања између незапослених и послодаваца говори нам да су незапослени највише заинтересовани за послове у својој струци – објаснила је Татјана Видовић. – У недостатку послова у одређеним областима, прихвата се и рад ван струке или понуде за преквалификацију.

Млади до 30 година су чинили 19 одсто незапослених у Јужнобачком округу прошле године, док је старијих од 50 година био 35 одсто. У Новом Саду је лане било 20 одсто младих до 30 година који нису запослени, док је таквих преко 50 година било

34 одсто.

– Пожељнији су послови са фиксном зарадом, дакле, не на проценат, без сменског рада и са добрим техничким и просторним условима рада – рекла је Видовић. – Тако су и послови на неодређено време више тражени у односу на оне који су привремени.

Национална служба за запошљавање, у складу са Националним акционим планом запошљавања и Програмомрада, сваке године реализује

обуке за тржиште рада за дефицитарна занимања, које се планирају спрам анализа локалног тржишта рада и процене кретања на њему, али и на основу структуре незапослених, понуде образовних институција и могуће запошљивости, коју ће незапослени имати након завршене обуке.

– Овакве обуке за тржиште рада се, такође, планирају на основу анализе потреба послодаваца, те све обуке које су у плану рада НСЗ-а су за оне послове који су на локалу потребни послодавцима –  казала је Видовић. – Обуке за геронтонеговатеље, шиваче, књиговође, фризере, педикире и маникире, оператере на ЦНЦ машима и завариваче трају између 2 и 3 месеца, док специјалистичке информатичке обуке трају дуже, око 6 месеци.

Највећи удео међу незапосленима којих је током јануара било 31.280 у Јужнобачком округу, имала су лица са средњим квалификацијама са 49 одсто, затим незапослени без квалификација и нискоквалификовани са 30 одсто, док је факултетски образованих било 21 одсто.

У Новом Саду, од 13.820 незапослених лица на евиденцији НСЗ-а, средње образовани чинили су 47 одсто, затим факултетски образовани 35 одсто, док је удео нискоквалификованих и незапослених без квалификација био 18 одсто.

Поред наведених, НСЗ има и обуке које олакшавају проналажење посла, завршавањем основне информатичке обуке и учењем страних језика. Ове обуке су бесплатне и њих незапослени договарају са својим саветником за запошљавање.

– Незапослени су највише зантересовани за обуке страних језика различитих нивоа, обуке за књиговођство, геронтонеговатеље и обуке из ИТ области – рекла је Татјана Видовић. – Оне су намењене теже запошљивим лицима и прилагођене потребама слабије образованих, односно незапослених без квалификација или са мањком вештина за конкретне послове који су на тржишту рада.

У складу са тим, у обуке за једноставнија занимања највише се укључују незапослени са нижим квалификацијама, док се за стране језике – енглески и немачки, као и информатичке обуке, углавном, пријављују млади са средњим и високим квалификацијама.

Д. Андулајевић