Lane 13.025 nezaposlenih, skoro polovina sa srednjom školom

Udeo fakultetski obrazovanih je nešto manji i iznosi 21 odsto.

U Novom Sadu, situacija je lane bila nešto drugačija – od ukupno 13.014 nezaposlenih, udeo sugrađana sa srednjim obrazovanjem bilo je 46 odsto, visokoobrazovanih 35 odsto, dok je samo 19 odsto njih niskokvalifikovano ili nemaju kvalifikacija.

Prema rečima v.d. direktora Filijale Novi Sad Tatjane Vidović, prilikom individualnih razgovora, savetnici za zapošljavanje u Filijali Novi Sad NSZ-a informišu nezaposlene o svim mogućnostima koje su im tu dostupne, kako bi se lakše i brže zaposlili. 

– Naše iskustvo prilikom posredovanja između nezaposlenih i poslodavaca govori nam da su nezaposleni najviše zainteresovani za poslove u svojoj struci – objasnila je Tatjana Vidović. – U nedostatku poslova u određenim oblastima, prihvata se i rad van struke ili ponude za prekvalifikaciju.

Mladi do 30 godina su činili 19 odsto nezaposlenih u Južnobačkom okrugu prošle godine, dok je starijih od 50 godina bio 35 odsto. U Novom Sadu je lane bilo 20 odsto mladih do 30 godina koji nisu zaposleni, dok je takvih preko 50 godina bilo

34 odsto.

– Poželjniji su poslovi sa fiksnom zaradom, dakle, ne na procenat, bez smenskog rada i sa dobrim tehničkim i prostornim uslovima rada – rekla je Vidović. – Tako su i poslovi na neodređeno vreme više traženi u odnosu na one koji su privremeni.

Nacionalna služba za zapošljavanje, u skladu sa Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja i Programomrada, svake godine realizuje

obuke za tržište rada za deficitarna zanimanja, koje se planiraju spram analiza lokalnog tržišta rada i procene kretanja na njemu, ali i na osnovu strukture nezaposlenih, ponude obrazovnih institucija i moguće zapošljivosti, koju će nezaposleni imati nakon završene obuke.

– Ovakve obuke za tržište rada se, takođe, planiraju na osnovu analize potreba poslodavaca, te sve obuke koje su u planu rada NSZ-a su za one poslove koji su na lokalu potrebni poslodavcima –  kazala je Vidović. – Obuke za gerontonegovatelje, šivače, knjigovođe, frizere, pedikire i manikire, operatere na CNC mašima i zavarivače traju između 2 i 3 meseca, dok specijalističke informatičke obuke traju duže, oko 6 meseci.

Najveći udeo među nezaposlenima kojih je tokom januara bilo 31.280 u Južnobačkom okrugu, imala su lica sa srednjim kvalifikacijama sa 49 odsto, zatim nezaposleni bez kvalifikacija i niskokvalifikovani sa 30 odsto, dok je fakultetski obrazovanih bilo 21 odsto.

U Novom Sadu, od 13.820 nezaposlenih lica na evidenciji NSZ-a, srednje obrazovani činili su 47 odsto, zatim fakultetski obrazovani 35 odsto, dok je udeo niskokvalifikovanih i nezaposlenih bez kvalifikacija bio 18 odsto.

Pored navedenih, NSZ ima i obuke koje olakšavaju pronalaženje posla, završavanjem osnovne informatičke obuke i učenjem stranih jezika. Ove obuke su besplatne i njih nezaposleni dogovaraju sa svojim savetnikom za zapošljavanje.

– Nezaposleni su najviše zanteresovani za obuke stranih jezika različitih nivoa, obuke za knjigovođstvo, gerontonegovatelje i obuke iz IT oblasti – rekla je Tatjana Vidović. – One su namenjene teže zapošljivim licima i prilagođene potrebama slabije obrazovanih, odnosno nezaposlenih bez kvalifikacija ili sa manjkom veština za konkretne poslove koji su na tržištu rada.

U skladu sa tim, u obuke za jednostavnija zanimanja najviše se uključuju nezaposleni sa nižim kvalifikacijama, dok se za strane jezike – engleski i nemački, kao i informatičke obuke, uglavnom, prijavljuju mladi sa srednjim i visokim kvalifikacijama.

D. Andulajević