ЛАЛОШКИ СВИНГ Карловачка музичка легенда Бобан Џевердановић
Пола године од изласка првог компакт диска бенда „Херценшлус“ који носи назив „Чај са медом“ на ком је овековечио легенду карловачког винарства Славка Кша и његов бермет, са 14 ауторских композиција, од којих су дест на српском, а четири препеви на енглеском, шпанском, француском и португалском језику, те спота за једну од њих, творац текста, музике и аранжмана, те вођа ове музичке групе особеног звука Карловчанин Бобан Џевердановић увелико прави планове за снимање нових песама, али и даљу промоцију оних с првенца.
Како каже, судећи према реакцијама и коментарима на Јутјубу, Фејсбуку, и оних који директно стигну до уха, први албум доста добро је примљен не само у Србији, него и у читавом региону, што му прилично годи.
– Позитивни су коментари не само на песме него и музички правац који сам назвао лалошки свинг који недвосмислено упућује на порекло музике, а то је Војводина – каже овај музичар иза ког стоји плодоносна каријера. – Лалошки свинг је као и Војводина мешавина различитих утицаја. Кроз музику смо желели да преточимо то богатство различитости које карактерише Војводину као мултинационалну средину. У основи је непобитност да све може складно и лепо да функционише у животу. Тај принцип смо применили и у музици. Помешали смо неколико праваца, често уплићући и неке нове. Овде је суштински тамбурашки израз са примесама Џипси Џеза, кантри музике, мађарског, чак помало и румунског мелоса на моменте. Пошто волим и француску музику, умешао сам и француске шансоне. То све може на први поглед да изгледа збуњујуће. Музички критичар Бене Локнер је рекао за нашу музику да је то један пастиш - мешавина свега и свачега. То наравно може бити и добро и лоше, али у овом случају је реч о оном првом. Музика има примеса и војвођаског етно мотива што ће се поготово чути на другом албуму на ком планирамо да обрадио неколико старих нумера, попут „Ех, шта ћу, нано, болује ми дика“, „Дођи, лоло“, „Пред Сенкином кућом“, „Има дана“...
Пре но што је основао „Херценшлус“ Бобан Џевердановић је остварио завидну музичку каријеру. Како каже, озбиљније је почео да се бави музиком са групом Фотомодел и у два наврата са њом учествовао на ондашњој Југовизији, Месаму, Беогадском пролећу...Пред крај 90-их је објавио два албума и један сингл. Затим је наступила сарадња са „Гаравим сокаком“, која је трајала непуних 20 година, све до „Херценшлуса“. У међувремену је писао за друге и освајао награде по фестивалима забавне музике. Постао је успешан и у стварању музике за тамбураше, као и нота за децу. Каже да за њега представља изазов да се бави различитим жанровима музике. Истиче сарадњу са Мишом Близанцем и каже да је врло поносан на тај период у својој музичкој каријери, поготово како је Близанац отпевао његове композиције „Овде сам рођен“ и „Чурушка звона“.
Првенац „Херценшлуса“ припреман је непуних пет година. Бобан каже да је за то време безмало променио три поставе и исто толико вокала тражећи прави израз, а када је напокон пронашао добитну комбинацију, онда је био прави тренутак да добијни жељени препознатљив звук и трајно забележи.
– Ми смо типично акустичарски бенд, без примеса технологије и дигитализације. Имао сам среће захваљујући тамбурашкој музици којом се упоредо бавим, односно компонујем и пишем за тамбураше, да често сарађујем са славонским тамбурашима и преко њих сам дошао до једног од најбољих продуцената у региону Тихомира Иванетића. У његовом студију смо снимили први албум који звучи управо онако како сам маштао тих пет година тражећи звук који ми је био све време пред очима. И боље него што сам замишљао. Сада припремамо нове спотове за композиције с албума и песме које ћемо до краја године такође за Кроација рекордс, односно некадашњи Југотон да снимимо. Имали смо опције да то урадимо и овде у Србији, али смо одлучили да то буде Крација рекордс јер та музичка кућа има много бољу логистику у региону, а нама је био циљ да нас чују на том простору, па и шире – каже он.
Истиче да је веома задовољан како регион реагује на њихову музику, али најбоље је ипак прихватају Војвођани. Кроз текстове се провлаче германизми и архаизми, па чак и неки жаргонски изрази, што је овдашњем свету пријемчиво. Извесно неразумевање јавља се у другим деловима Србије или у Хрватској где су људима неке речи стране, попут миндеђ, пинкле и слично.
– Акустичарски звук, питомост у мелодијама, једноставност и текстови који имају смисла су оно што нас карактерише – наглашава Бобан.
„Херценшлус“ ће ове године слушати и гледати публика на Нишвил фестивалу у августу. С обзиром на то да су ковид стеге тек недавно олабавиле, преговори за друге наступе још увек трају. До тада лалошки свинг може да се чује на Јутјуб каналу, Фејсбук профилу, Интаграму бенда, или приликом гостовања у ТВ емисијама.
З. Мл.
Фото: приватна архива