„КРЕАТИВНИ М КУТАК”  Ноте које спајају и опуштају

Управо је то нота водиља „Креативног М кутка” који у нашем граду постоји од 2010. године, и деци, али и одраслима, нуди неформалан, забаван и поучан приступ тој уметности, као и животу уопште, те нас све, макар као посматраче, учи о томе шта је смисао музике и света у којем живимо.

– Ово је оаза музике у којој нема присиле, захтева и обавеза – објашњава оснивач „М кутка” и предавач Предраг Ђурић, с ким смо се срели у самом центру те оазе, у Ресавској 4 на Лиману 2, заједно с неколико полазника те школице. – Замислили смо да о музици више причамо као о терапеутском концепту, а не захтевном. Сви ми носимо неку тескобу и човек треба негде да је исканалише. Уметност било које врсте је изузетно добар канал, а музика је на првом месту. Код нас не постоји такмичарски дух, што је битно, јер није здрава емоција да само некога победиш да би био бољи. Кад се ухватимо за руке и заједнички нешто радимо, онда је срећа већа, и то је оно што се овде дешава. Поента школице није само да наступамо него да се сви повежемо и дружимо. А до тога не би дошло да нема музике.

И заиста, било да присуствујете њиховим пробама или их гледате како негде наступају, стичете утисак да су све то искрени заљубљеници у музику који мање-више добро њоме „баратају”. Али и, ма колико неки били бољи или не, заједнички производ, атмосфера коју створе и звук који вам зађе у све поре, пребаце вас у неки други универзум, негде где ништа није битно осим те снаге коју заједно креира двадесетак деце.

– „Кутак” је направио свој систем рада где више размишљамо о социолошком аспекту деце него у правцу њих као савршених музичара – додаје Ђурић. – А ако неко хоће да буде врхунски, значи да су потребни сати и сати вежбања. У суштини, поента је да им се дозволи у „Кутку” пролазе кроз интерактивни систем о музици, да је доживе на једноставан начин, а да о њој ни не знају много.

„Креативни М кутак” чини неколико предавача и педагога који деци нуде часове гитаре, бас-гитаре, бубњева, класичне гитаре, музичког описмењавања и певања, и све то с циљем да креирају здраво окружење у којем су сви једнаки. А то је и један од разлога због чега се нека деца одлучују да се баве музиком у „Кутку” а не у музичкој школи.

– Ако неко има жељу да свира неки инструмент, треба да дође овде јер није као у музичкој школи, нема оцењивања и свира се да би се научиле песме које волиш – каже Никола Вукасовић (12), који код куће вежба да свира на гитари, али кад га тата натера или за своју душу, с тим што тада „то ни на шта не звучи”.

Најбитнија је љубав

Иако се малишани највише одушевљавају домаћим „ваљда” рокенролом, Здравко Чолић им је дефинитивно омиљени музичар. Ипак, репертоар који сви заједно састављају чине песме савремених рок и поп музичара, док предавачи у „М кутку” успеју да им „учачкају” и нумере које су хитови већ деценијама.

– Свака генерација добија своју музику и ми старији морамо да учимо од деце, и када им понудимо оно што је њима блиско, онда се види ентузијазам – каже Предраг Ђурић, додајући да се професори међусобно договарају како да среде и прилагоде песме да би аранжмани били приступачни за различите нивое знања. – С обзиром на то да код нас сва деца увек учествују, свако добије свој ниво и тежину свирања песме. Најбитније је да свако од њих доживи музику и увек нам је на првом месту љубав, а тек онда знање.

Његов „колега” Огњен Јанковић (11) каже да је музиком почео да се бави јер су му познати бендисти „кул” и жели да буде као они.

– Када смо на сцени, осећај је одличан, као да сам испунио своју жељу да будем на сцени као бендови – прича нам Огњен. – Волео бих да научим да свирам гитару најбоље што могу, а свирам је кад хоћу да се опустим, кад имам неки проблем, кад ми дођу пријатељи с другим инструментима. На први поглед се чини да је лако свирати неке песме, али умеју да буду тешке кад се свирају уз матрицу. Кад свираш оно што се теби свира, онда пустиш да те музика одведе, а када имаш неку песму коју је неко други створио, онда мораш да свираш школски.

Л. Радловачки