„KREATIVNI M KUTAK”  Note koje spajaju i opuštaju

Upravo je to nota vodilja „Kreativnog M kutka” koji u našem gradu postoji od 2010. godine, i deci, ali i odraslima, nudi neformalan, zabavan i poučan pristup toj umetnosti, kao i životu uopšte, te nas sve, makar kao posmatrače, uči o tome šta je smisao muzike i sveta u kojem živimo.

– Ovo je oaza muzike u kojoj nema prisile, zahteva i obaveza – objašnjava osnivač „M kutka” i predavač Predrag Đurić, s kim smo se sreli u samom centru te oaze, u Resavskoj 4 na Limanu 2, zajedno s nekoliko polaznika te školice. – Zamislili smo da o muzici više pričamo kao o terapeutskom konceptu, a ne zahtevnom. Svi mi nosimo neku teskobu i čovek treba negde da je iskanališe. Umetnost bilo koje vrste je izuzetno dobar kanal, a muzika je na prvom mestu. Kod nas ne postoji takmičarski duh, što je bitno, jer nije zdrava emocija da samo nekoga pobediš da bi bio bolji. Kad se uhvatimo za ruke i zajednički nešto radimo, onda je sreća veća, i to je ono što se ovde dešava. Poenta školice nije samo da nastupamo nego da se svi povežemo i družimo. A do toga ne bi došlo da nema muzike.

I zaista, bilo da prisustvujete njihovim probama ili ih gledate kako negde nastupaju, stičete utisak da su sve to iskreni zaljubljenici u muziku koji manje-više dobro njome „barataju”. Ali i, ma koliko neki bili bolji ili ne, zajednički proizvod, atmosfera koju stvore i zvuk koji vam zađe u sve pore, prebace vas u neki drugi univerzum, negde gde ništa nije bitno osim te snage koju zajedno kreira dvadesetak dece.

– „Kutak” je napravio svoj sistem rada gde više razmišljamo o sociološkom aspektu dece nego u pravcu njih kao savršenih muzičara – dodaje Đurić. – A ako neko hoće da bude vrhunski, znači da su potrebni sati i sati vežbanja. U suštini, poenta je da im se dozvoli u „Kutku” prolaze kroz interaktivni sistem o muzici, da je dožive na jednostavan način, a da o njoj ni ne znaju mnogo.

„Kreativni M kutak” čini nekoliko predavača i pedagoga koji deci nude časove gitare, bas-gitare, bubnjeva, klasične gitare, muzičkog opismenjavanja i pevanja, i sve to s ciljem da kreiraju zdravo okruženje u kojem su svi jednaki. A to je i jedan od razloga zbog čega se neka deca odlučuju da se bave muzikom u „Kutku” a ne u muzičkoj školi.

– Ako neko ima želju da svira neki instrument, treba da dođe ovde jer nije kao u muzičkoj školi, nema ocenjivanja i svira se da bi se naučile pesme koje voliš – kaže Nikola Vukasović (12), koji kod kuće vežba da svira na gitari, ali kad ga tata natera ili za svoju dušu, s tim što tada „to ni na šta ne zvuči”.

Najbitnija je ljubav

Iako se mališani najviše oduševljavaju domaćim „valjda” rokenrolom, Zdravko Čolić im je definitivno omiljeni muzičar. Ipak, repertoar koji svi zajedno sastavljaju čine pesme savremenih rok i pop muzičara, dok predavači u „M kutku” uspeju da im „učačkaju” i numere koje su hitovi već decenijama.

– Svaka generacija dobija svoju muziku i mi stariji moramo da učimo od dece, i kada im ponudimo ono što je njima blisko, onda se vidi entuzijazam – kaže Predrag Đurić, dodajući da se profesori međusobno dogovaraju kako da srede i prilagode pesme da bi aranžmani bili pristupačni za različite nivoe znanja. – S obzirom na to da kod nas sva deca uvek učestvuju, svako dobije svoj nivo i težinu sviranja pesme. Najbitnije je da svako od njih doživi muziku i uvek nam je na prvom mestu ljubav, a tek onda znanje.

Njegov „kolega” Ognjen Janković (11) kaže da je muzikom počeo da se bavi jer su mu poznati bendisti „kul” i želi da bude kao oni.

– Kada smo na sceni, osećaj je odličan, kao da sam ispunio svoju želju da budem na sceni kao bendovi – priča nam Ognjen. – Voleo bih da naučim da sviram gitaru najbolje što mogu, a sviram je kad hoću da se opustim, kad imam neki problem, kad mi dođu prijatelji s drugim instrumentima. Na prvi pogled se čini da je lako svirati neke pesme, ali umeju da budu teške kad se sviraju uz matricu. Kad sviraš ono što se tebi svira, onda pustiš da te muzika odvede, a kada imaš neku pesmu koju je neko drugi stvorio, onda moraš da sviraš školski.

L. Radlovački