КРЕАТИВНЕ РАДИОНИЦЕ Пеку колаче, праве украсе и друже се
Креативне дечје радионице у депандансу Музеја града Новог Сада у Сремским Карловцима одржавају се током целе године, и не зна се када су посећеније – током школске године или лети, преко распуста.
Некадашњу резиденцију баронске породице Рајачић током летњег распуста средом и суботом од 10 до 12 сати испуњава весела дечја граја. Под руководством организаторки Невенке Башић и Љиљане Плетикосић, које су непресушан извор креативности, они производе различите употребне и украсне предмете, а окушали су се и у припремању посластица. Док током школске године те радионице имају у великој мери пре свега едукативан карактер, за време летњег распуста оне су идеалан начин да деца утроше слободно време дружећи се, забављајући и учећи о својој традицији.
– Радионице посећују деца различитог узраста, имамо их од пет до 11 година – каже Невенка Башић. – Долазе уз prеthodnu пријаву родитеља. Ове године током летњег распуста на радионицама су учествовала и деца из вртића „Winnie the Поох”. Осим радионица на којима се примењују различите технике, од оних које спадају у домен народне традиције до модерних, малишани сваки пут имају прилику да обилазе музејске поставке и науче нешто ново о историји и традицији Сремских Карловаца. Наш највећи понос и успех је што се деца у музеју осећају као код своје куће.
У овом циклусу летњих радионица деца су правила различите цветове, рам за слике, украсе од ролни, украсне кутије, ивањданске венчиће, римске медаљоне и дворац. Иако им мање-више све што се на радионицама ради прија, посебно су били одушевљени када су на њима учили да праве палачинке, ванилице и медењаке.
Сви они на питање зашто долазе у музеј на радионице одговарају да то чине зато што им је тамо лепо.
Андријана Гиндер, која је завршила трећи разред, каже да воли да одлази у музеј због тога што се у њему осећа лепо, а осим тога на радионицама се увек прави нешто ново и занимљиво. Додаје да се у музеју окупљају деца с којима се одлично слаже и да обожава водитељке радионица – Љиљу и Нену. Да су Невенка и Љиљана биле у праву када су осмишљавале радионице као начин да децу привуку у музеј, потврђује и Немања Мирчетић, који на јесен креће у други разред. Он каже да воли да долази у музеј јер се ту дружи с другарима и може своју машту креативним радом да пренесе у дело. Од 2014. године до данас одржано је 210 радионица, којима је присуствовало 4.100 деце. Осим карловачке деце, на њима понекад учествују и малишани из других места. Међу њима су деца која бораве у Карловцима у гостима, а било је и ђака из Београда и Сремске Каменице.
З. Милосавњевић