„КОВИЉСКО-ПЕТРОВАРАДИНСКИ РИТ” - Наш Амазон надохват руке

Услед убрзаног градског живота често заборавимо да надомак Новог Сада имамо оазе мира у којој можемо да „напунимо батерије”. Шта је то што нас спречава да уживамо у свему томе?

– Овај резерват је један од ретко очуваних ритских комплекса у Србији и, поред Горњег Подунавља, „Ковиљско-петроварадински рит” је следећи по величини – наводи шеф Шумске управе Ковиљ Душан Игић. – Нема много ритова у току Дунава, док је у Мађарској готово све исушено. Стога имамо међународни статус и спадамо под три шумске управе – Бегеч, Ковиљ и Тител, с тим што највећи део припада нашој, ковиљској управи.

Управо због тога што је један од последњих очуваних барских еко-система, СРП „Ковиљско-петроварадински рит” је важно мрестилиште за све врсте риба, којих на том подручју има 26, од којих је балавац међу строго заштићеним.

– Један од проблема резервата, односно фактора угрожавања, јесу промене режима површинских и подземних вода – указује Игић, и додаје да већ четири године немају високу воду, а она им много значи. – Високе воде хране, буде већи прилив риба и органске материје, а потребна нам је бар на сваке две године. Јер, чим вода дуже стоји, барски еко-систем пропада због мањка кисеоника, долази до зарастања и замуљивања.

Управа већ неко време ради на измуљивању канала јер имају план да направе едукативну стазу, којом би у будућности туристи могли катамараном да се возе кроз Шлајз и Тиквару. Такав подухват би, донекле, привукао већи број људи, што је мач с две оштрице.

– Генерално, ми новцем од туризма можемо унапредити развој овог подручја. Уз едукацију посетилаца, мислим да се све може исконтролисати и тако да побољшамо стање – наводи наш саговорник. – Мислим да се довољно презентујемо, али људи немају времена да уживају и нису довољно свесни да постојимо. Овде им омогућавамо да посете рит, провозају се чамцем уз минимална улагања и стекну утисак као да су у Амазонији.

И заиста, кад седнете у чамац и провозате се, рецимо, Шлајзом, будете окружени жутим локвањима, воденом папрати, разним птицама које облећу и поносно позирају, заиста немате осећај да сте близу градске вреве и уопште цивилизације. Целу атмосферу, истина, помало нарушавају разбацане викендице и пецароши који и загађују околину, али како Игић каже, све по том питању је регулисано законом и не штети еко-систему.

Одржавање и чување рита

У СРП „Ковиљско-петроварадински рит” имају велики проблем с инвазивним биљним врстама, попут америчког јасена и багремца, те се против њих свакодневно боре механичким, биолошким и хемијским мерама.

– Ми добијемо дозволу за коришћење хемијских средстава и у складу с дозволом третирамо засаде америчке тополе које су у трећем степену заштите – наводи Игић, додајући да тамо где има строго заштићених врста не третирају хемикалијама. – Скоро је требало да сечемо неку шуму, али смо нашли гнездо белорепана и издвојили смо га у пречнику од 100 метара, па се стабла у близини не дирају да би се та популација одржала. Имамо укупно шест гнезда белорепана на нивоу нашег подручја.

Службе за очување редовно купе смеће и пластичне флаше које плутају заједно с биљем. „Ковиљско-петроварадински рит” проглашен је Специјалним резерватом природе 1998. године као добро изузетног значаја за Србију. Уједно је и део Националне еколошке мреже и мреже НАТУРА 2000, док има и међународне статусе ИБА (значајно подручје за птице), ИПА (значајно ботаничко подручје), ИЦПРД (значајан за басен Дунава) и друго. У риту се налази 443 биљних таксона, 42 врсте инсеката, 11 врста водоземаца, седам врста гмизаваца и 206 врста птица, и има три степена заштите.

– Криволов нам је проблем у резервату. Имамо чуварску службу за шуму, рибу и лов, и пријаве за рибокрађу су редовне. То се, једноставно, не може да се искорени. Годишње запленимо око осам-девет километара мреже за рибу – истиче Игић.

Л. Радловачки

Фото: Р. Хаџић и С. Шушњевић

Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” је суфинансиран од Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.