„KOVILJSKO-PETROVARADINSKI RIT” - Naš Amazon nadohvat ruke
Specijalni rezervat prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit”, koji se prostire na površini od gotovo 6.000 hektara na rubu Novog Sada, neguje i čuva bogatu floru i faunu među brojnim ostrvima, adama, barama, rukavcima, meandrima...
Usled ubrzanog gradskog života često zaboravimo da nadomak Novog Sada imamo oaze mira u kojoj možemo da „napunimo baterije”. Šta je to što nas sprečava da uživamo u svemu tome?
– Ovaj rezervat je jedan od retko očuvanih ritskih kompleksa u Srbiji i, pored Gornjeg Podunavlja, „Koviljsko-petrovaradinski rit” je sledeći po veličini – navodi šef Šumske uprave Kovilj Dušan Igić. – Nema mnogo ritova u toku Dunava, dok je u Mađarskoj gotovo sve isušeno. Stoga imamo međunarodni status i spadamo pod tri šumske uprave – Begeč, Kovilj i Titel, s tim što najveći deo pripada našoj, koviljskoj upravi.
Upravo zbog toga što je jedan od poslednjih očuvanih barskih eko-sistema, SRP „Koviljsko-petrovaradinski rit” je važno mrestilište za sve vrste riba, kojih na tom području ima 26, od kojih je balavac među strogo zaštićenim.
– Jedan od problema rezervata, odnosno faktora ugrožavanja, jesu promene režima površinskih i podzemnih voda – ukazuje Igić, i dodaje da već četiri godine nemaju visoku vodu, a ona im mnogo znači. – Visoke vode hrane, bude veći priliv riba i organske materije, a potrebna nam je bar na svake dve godine. Jer, čim voda duže stoji, barski eko-sistem propada zbog manjka kiseonika, dolazi do zarastanja i zamuljivanja.
Uprava već neko vreme radi na izmuljivanju kanala jer imaju plan da naprave edukativnu stazu, kojom bi u budućnosti turisti mogli katamaranom da se voze kroz Šlajz i Tikvaru. Takav poduhvat bi, donekle, privukao veći broj ljudi, što je mač s dve oštrice.
– Generalno, mi novcem od turizma možemo unaprediti razvoj ovog područja. Uz edukaciju posetilaca, mislim da se sve može iskontrolisati i tako da poboljšamo stanje – navodi naš sagovornik. – Mislim da se dovoljno prezentujemo, ali ljudi nemaju vremena da uživaju i nisu dovoljno svesni da postojimo. Ovde im omogućavamo da posete rit, provozaju se čamcem uz minimalna ulaganja i steknu utisak kao da su u Amazoniji.
I zaista, kad sednete u čamac i provozate se, recimo, Šlajzom, budete okruženi žutim lokvanjima, vodenom paprati, raznim pticama koje obleću i ponosno poziraju, zaista nemate osećaj da ste blizu gradske vreve i uopšte civilizacije. Celu atmosferu, istina, pomalo narušavaju razbacane vikendice i pecaroši koji i zagađuju okolinu, ali kako Igić kaže, sve po tom pitanju je regulisano zakonom i ne šteti eko-sistemu.
Održavanje i čuvanje rita
U SRP „Koviljsko-petrovaradinski rit” imaju veliki problem s invazivnim biljnim vrstama, poput američkog jasena i bagremca, te se protiv njih svakodnevno bore mehaničkim, biološkim i hemijskim merama.
– Mi dobijemo dozvolu za korišćenje hemijskih sredstava i u skladu s dozvolom tretiramo zasade američke topole koje su u trećem stepenu zaštite – navodi Igić, dodajući da tamo gde ima strogo zaštićenih vrsta ne tretiraju hemikalijama. – Skoro je trebalo da sečemo neku šumu, ali smo našli gnezdo belorepana i izdvojili smo ga u prečniku od 100 metara, pa se stabla u blizini ne diraju da bi se ta populacija održala. Imamo ukupno šest gnezda belorepana na nivou našeg područja.
Službe za očuvanje redovno kupe smeće i plastične flaše koje plutaju zajedno s biljem. „Koviljsko-petrovaradinski rit” proglašen je Specijalnim rezervatom prirode 1998. godine kao dobro izuzetnog značaja za Srbiju. Ujedno je i deo Nacionalne ekološke mreže i mreže NATURA 2000, dok ima i međunarodne statuse IBA (značajno područje za ptice), IPA (značajno botaničko područje), ICPRD (značajan za basen Dunava) i drugo. U ritu se nalazi 443 biljnih taksona, 42 vrste insekata, 11 vrsta vodozemaca, sedam vrsta gmizavaca i 206 vrsta ptica, i ima tri stepena zaštite.
– Krivolov nam je problem u rezervatu. Imamo čuvarsku službu za šumu, ribu i lov, i prijave za ribokrađu su redovne. To se, jednostavno, ne može da se iskoreni. Godišnje zaplenimo oko osam-devet kilometara mreže za ribu – ističe Igić.
L. Radlovački
Foto: R. Hadžić i S. Šušnjević
Projekat „Prigradska naselja Novog Sada” je sufinansiran od Grada Novog Sada, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.