Коло српских сестара у Карловцима навршило четврт века рада

захватио српске крајеве након 1903. када су оваква женска патриотска културно-просветна друштва ницала широм теритрије коју су насељавали Срби, али се сигурно зна да је пре тачно 25 година оно поново почело да постоји и обавља свју хуманитарну мисију због које је и установљено почетком 20 века. Као што су у време настанка првих Кола срспких сестара економска немаштина, велика страдања, разбијене породице, сирочад, инвалиди били иницијална каписла да се Српкиње удруже и преузму прву бригу око унесрећених, тако су пред крај тог истог 20. века ратна дешавања и све оно што она носе, били повод за обнављање Кола у Сремским Карловцима.

Са благословом епископа сресмког Василија, Карловчанке су се окупиле и 20. октобра 1991. и званично почеле да делују. Владика Василије је тада рекао „да је ово удружење које има толику традицију веома корисно, чак неопходно у овим тешким временима када је многима потребна елементарна помоћ и када се људске недаће нагомилавају до несагледивих размера“. Као задатке оне су себи зацртале помагање материјално и на сваки други начин сиротињи, нејачи и деци, прикупање одеће, обуће, хране и књига за невољнике где год се они налазили, посете болеснима у болницама, рад са децом и омладином и да  при свакој од тих активности  шире начела доброте и племенитости.

Тадашње прилике у држави  наменуле су прве акције које су чланице обновљеног Кола српских сестара предузеле. Обилазиле су рањенике носећи им помоћ у Врдник, у рехабилитациони центар у Сланкамен, као и корисницима Института за здравствену заштиту мајке и детета у Принциповцу... У Патријаршијском двору 1994. године основан је чак и Савез Кола српских сестара свих српских земаља. Временом су, како су се прилике  у држави смиривале, чланице Кола српских сестара своју пажњу усмериле ка деци и младима бринући о православној димензији њиховог васпитања, кроз организвање обележавања значајних празника и неговање обичаја. Оне су постале незаобилазан сегмент верског живота у Сремским Карловцима и снага на коју се увек може рачунати.

Оно на шта су с поносом указале на свечаној академији одржаној поводом четврт века од обнављања рада, одржаној у суботу у Карловачкој гимназији, јесте да су у Сремским Карловцима облици хуманитарног рада постојали и у 19. веку. Доказ за то је и Добротворна задруга српскиња Карловкиња, основана 1897. године, чији чланови – помагачи су између осталог били и патријарси Георгије Бранковић и Лукијан Богдановић, историчар и архимандрит манастира Гргетег Иларион Руварац, књижевник Паја Марковић Аадамов...

- Женска Добротворна задруга српскиња Карловкиња била је на неки начин друштво – претеча Кола српских сестара  - рекла је садашња председница  Кола српских сестара Зора Мијатовић. - У овој јубиларној години на нашим позивницама нашла се фотографија Софије Кнежевић Винерке, која је била председница Кола српских сестара од 1931. до 1941. године. Наш задатак је, осим оних редовних, да посветимо дужну пажњу тим женама које су у том периоду својим радом допринеле да се име Кола српских сестара с поносом спомиње. Жеља нам је да наставимо пут милосрђа и доборте који су нам показале наше претходнице уз молитвену жељу да нас и даље чува и штити наша заштитница Пресвета Богородица чије Рождество славимо као нашу славу.

З. Милосављевић

Свечано за јубилеј

На свечаној академији говорили су владика Василије и духовник Кола српских сестара игуман карловачког манаситра Ваведења пресвете Богородице отац Клеопа, а у уметничком делу програма учествовлаи су првакиња драме СНП-а Гордана Ђурђевић Димић, мешовити хор „Свети Арсеније“ под управом Миле Радонић и дечји хор „Свети Роман Слаткопојац“ са диригенткињом Александром Раденовић, који делују под окриљем Саборне цркве у Сремским Карловцима. Као солисти наступили су Јована Радонић, Теодора Јовановић, Василија Петровић, Љиљана Ковачевић и Уна Каматовић.