Kolo srpskih sestara u Karlovcima navršilo četvrt veka rada

zahvatio srpske krajeve nakon 1903. kada su ovakva ženska patriotska kulturno-prosvetna društva nicala širom teritrije koju su naseljavali Srbi, ali se sigurno zna da je pre tačno 25 godina ono ponovo počelo da postoji i obavlja svju humanitarnu misiju zbog koje je i ustanovljeno početkom 20 veka. Kao što su u vreme nastanka prvih Kola srspkih sestara ekonomska nemaština, velika stradanja, razbijene porodice, siročad, invalidi bili inicijalna kapisla da se Srpkinje udruže i preuzmu prvu brigu oko unesrećenih, tako su pred kraj tog istog 20. veka ratna dešavanja i sve ono što ona nose, bili povod za obnavljanje Kola u Sremskim Karlovcima.

Sa blagoslovom episkopa sresmkog Vasilija, Karlovčanke su se okupile i 20. oktobra 1991. i zvanično počele da deluju. Vladika Vasilije je tada rekao „da je ovo udruženje koje ima toliku tradiciju veoma korisno, čak neophodno u ovim teškim vremenima kada je mnogima potrebna elementarna pomoć i kada se ljudske nedaće nagomilavaju do nesagledivih razmera“. Kao zadatke one su sebi zacrtale pomaganje materijalno i na svaki drugi način sirotinji, nejači i deci, prikupanje odeće, obuće, hrane i knjiga za nevoljnike gde god se oni nalazili, posete bolesnima u bolnicama, rad sa decom i omladinom i da  pri svakoj od tih aktivnosti  šire načela dobrote i plemenitosti.

Tadašnje prilike u državi  namenule su prve akcije koje su članice obnovljenog Kola srpskih sestara preduzele. Obilazile su ranjenike noseći im pomoć u Vrdnik, u rehabilitacioni centar u Slankamen, kao i korisnicima Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta u Principovcu... U Patrijaršijskom dvoru 1994. godine osnovan je čak i Savez Kola srpskih sestara svih srpskih zemalja. Vremenom su, kako su se prilike  u državi smirivale, članice Kola srpskih sestara svoju pažnju usmerile ka deci i mladima brinući o pravoslavnoj dimenziji njihovog vaspitanja, kroz organizvanje obeležavanja značajnih praznika i negovanje običaja. One su postale nezaobilazan segment verskog života u Sremskim Karlovcima i snaga na koju se uvek može računati.

Ono na šta su s ponosom ukazale na svečanoj akademiji održanoj povodom četvrt veka od obnavljanja rada, održanoj u subotu u Karlovačkoj gimnaziji, jeste da su u Sremskim Karlovcima oblici humanitarnog rada postojali i u 19. veku. Dokaz za to je i Dobrotvorna zadruga srpskinja Karlovkinja, osnovana 1897. godine, čiji članovi – pomagači su između ostalog bili i patrijarsi Georgije Branković i Lukijan Bogdanović, istoričar i arhimandrit manastira Grgeteg Ilarion Ruvarac, književnik Paja Marković Aadamov...

- Ženska Dobrotvorna zadruga srpskinja Karlovkinja bila je na neki način društvo – preteča Kola srpskih sestara  - rekla je sadašnja predsednica  Kola srpskih sestara Zora Mijatović. - U ovoj jubilarnoj godini na našim pozivnicama našla se fotografija Sofije Knežević Vinerke, koja je bila predsednica Kola srpskih sestara od 1931. do 1941. godine. Naš zadatak je, osim onih redovnih, da posvetimo dužnu pažnju tim ženama koje su u tom periodu svojim radom doprinele da se ime Kola srpskih sestara s ponosom spominje. Želja nam je da nastavimo put milosrđa i doborte koji su nam pokazale naše prethodnice uz molitvenu želju da nas i dalje čuva i štiti naša zaštitnica Presveta Bogorodica čije Roždestvo slavimo kao našu slavu.

Z. Milosavljević

Svečano za jubilej

Na svečanoj akademiji govorili su vladika Vasilije i duhovnik Kola srpskih sestara iguman karlovačkog manasitra Vavedenja presvete Bogorodice otac Kleopa, a u umetničkom delu programa učestvovlai su prvakinja drame SNP-a Gordana Đurđević Dimić, mešoviti hor „Sveti Arsenije“ pod upravom Mile Radonić i dečji hor „Sveti Roman Slatkopojac“ sa dirigentkinjom Aleksandrom Radenović, koji deluju pod okriljem Saborne crkve u Sremskim Karlovcima. Kao solisti nastupili su Jovana Radonić, Teodora Jovanović, Vasilija Petrović, Ljiljana Kovačević i Una Kamatović.