Кишобрани – уметничка дела
односно ревију кишобрана осликаних јапанским мотивима, млада професорка и уметница Олга Маравић није ни слутила на какво одушевљење ће њени кишобрани наићи. Тадашња ревија кишобрана, у чијој изради су учествовали и ђаци, плод је креативности и потребе Олге Маравић да разбија стереотипе приређујући нешто оригинално, несвакидашње и до тада невиђено. Од двадесет кишобрана који су тада изложени, половина је завршила код деце, а остатак су она поделила гостима прославе. Када је фотографије с кишобранима поставила на „Фејсбук“, где, како каже, презентује све резултате свог рада с ученицима, кишобрани су изазвали прави бум.
Почела су питања у вези с бојама које користи, да ли су водоотпорне, постојане, какве мотиве ради и слично.
– Од тада сам осликала педесетак кишобрана – прича Олга Маравић. – Највише је било оних с цветним мотивима, њих у стопу прате они с архитектонским мотивима, при чему је Карловачка гимназија убедљиво најзаступљенија, потом следе они чији мотиви су портрети или неки моменти из личног живота људи. Честе су и реплике познатих уметничких дела. Као подлога ми служе бели и црни кишобрани јер у том случају не долази до оптичког мешања боја. Жене су више заинтересоване за кишобране и углавном их траже за поклон.
Жеља ове младе уметнице је да приреди још једну изложбу кишобрана, који ће бити уникатни и као такви препознатљиви, али не стиже да их ослика у довољном броју. Замишља је у отвореном простору, попут оне коју је као студент четврте године приредила у центру Сремских Карловаца, а потом још два пута поновила. Та изложба остала је у памћењу свих који су је видели јер је уједно била и перформанс. Поставку фотографија и слика великог формата с кубанским мотивима употпунили су музика и самба, коју су играли чланови једног новосадског плесног клуба с уметницом на челу.
– Последњу годину преокупирана сам кишобранима, али настојим да не запоставим портрете – каже Олга. – Осим тога, и рад с децом ми је у центру пажње. Сваке године приређујем изложбу њихових радова, од којих је овогодишња била најуспешнија. Већ у октобру за Дан школе очекује нас нова изложба, мислим да ће то бити опет модна ревија, али с другачијим експонатима. Намера ми је и, али за то ми је потребна сагласност надлежних, да с децом муралима прекријемо сивило одређених карловачких зидова. Деца су се већ опробала у томе осликавајући ходнике и неколико учионица у школи. И Видиковац је погодно тло за такав подухват, као што је идеалан и за изложбе. Сматрам да код деце треба развијати креативност и то на овакав начин. Из искуства знам да није довољно и интресантно само цртати на папиру.
З. Милосављевић