Кетрин Макфејл има улицу, њена болница само што се не сруши

Биста овом уметнику откривана је два пута за свега неколико година, јер је први споменик више пута био оштећен од стране вандала. Свечаност уприличена 2015. приликом другог откривања споменика је више била апел да се престане са уништавањем културних споменика. Поред бисте чији је аутор вајар Александар Чер неко је поставио празан "унучић" "Балтик вотке".

Мало даље налази се споменик Јови Јовановићу Змају на чијем трошном и неодржаваном постаменту се једва назире натпис "Деца чика Јови" и информација да се он овде налази од 1954. (постављен је на 50. годишњицу песникове смрти). На високом постаменту је Змајева скулптура а поред ње скулптура девојчице која грли књигу и гледа са дивљењем у правцу славног српског песника и учитеља.

Преко пута споменика налази се римокатоличка Црква Светог Крижа. У лепо уређеној башти испред цркве поред крста налазе се три скулптуре светаца. Поред улаза у саму Цркву Св. Крижа стоји мермерна плоча са обавештењем да је храм грађен 1746. а обнављан 1946, 1972. и последњи пут 1997…

Православно и римокатоличко гробље у Сремској Каменици налази се на једном месту у Улици Иве Лоле Рибара.

Сасвим лево је нови део гробља на којем се сахрањују  покојници свих вера, у средини је старо римокатоличко гробље а десно - старо православно. На овом последњем, чим уђете наилазите на велики споменик од црног мермера на којем пише: "Љубимцу народном Змају Јовану Јовановићу 1833 - 1904" а испод су Змајеви стихови "Зашто Србин још се држи крај свију зала, песма га је одржала, њојзи хвала!"

Настављам даље улицом Иве Лоле Рибара и десно од мотела "Сунце" који изгледа као да је у неком аустријском алпском селу - пењем се уз стрму улицу која носи име Кетрин Макфејл (у називу улице изгубило се слово "ј") и на врху стижем до броја 39 на којем се налази оно што се некад звало Енглеско-југословенска дечија болница. Зграда је данас у веома лошем стањуа један од помоћних објеката се потпуно урушио.

Погађате већ - комплекс „Енглеско-југословенске дечије болнице” у Сремској Каменици на папирима представља непокретно културно добро Републике Србије и заштићен је законом. Главна зграда Енглеско-југословенске дечије болнице за лечење туберкулозе костију и зглобова, изграђена је 1934. по пројекту архитекте Хмара. За идеју о градњи и вођење сложеног поступка обезбеђивања докумената заслужна је била др Кетрин Макфејл лекарка из Шкотске по којој се данас зове и улица у којој се објекат налази.

Кетрин Стјуарт Макфејл рођена је 1887. у Глазгову у Шкотској и била је хирург из Велике Британије која се током Првог светског рата старала о рањеницима у Србији, Француској и на Солунском фронту. Током боравка у Србији, основала је прво педијатријско одељење у Београду и болницу у Сремској Каменици и остала запамћена као народни херој.

Огромни трошкови одржавања болнице у Београду који су из године у годину постајали све већи вероватно су, поред осталих разлога, утицали на Кетрин да почне размишљати о премештању болнице негде у унутрашњост.

Како је Кетрин у Сремској Каменици већ имала кућу за одмор, одмах је почела правити планове за оснивање нове болнице.

Кетринин стари пријатељ, инжењер Васа Срдић је сазнао да се на брду Чардак, непосредно изнад Сремске Каменице, продаје један стари и већ запуштени виноград који би могао одговарати Кетрининим плановима. Др Макфејл је била одушевљена положајем самог места и његовом околином и купила је то земљиште, које је од 1. августа 1933. било званично пренето на њено име, те је одмах почела припреме за изградњу болнице. Према Кетрининој замисли и уз помоћ инжењера Хигијенског завода у Београду, један стари руски архитекта направио је планове за трокрилну зграду са централним двориштем и дугачком терасом уздуж северног и западног крила, тако да се деца могу излагати сунцу преко целог дана.

У пролеће 1934. су завршени радови на новој болници, наручена је сва неопходна опрема и састављене листе пацијената. Краљевска комисија Дунавске Бановине одобрила је отварање и започињање рада дечијег санаторијума. Зграда се састојала од главног фронталног дела и два симетрично постављена крила. У главном делу налазила су се три одељења болнице, одељење за пацијенте, радионица, одељење за радиотерапију, апотекарски део, простор који је био намењен пацијентима са инфективним болестима и соба за стерализацију инструмената и апарата. Такође, постојао је и део где се налазила администрација болнице, као и магацин за лекове и инструменте. У крилима зграде налазила се кухиња са оставом и трпезаријом за децу. На спрату су били четворособни станови за докторе и медицинске сестре. Цело двориште је било ограђено и уређено попут парка. У склопу дворишта се такође налазио и воћњак и виноград…

Један од главних проблема болнице било је финансирање, јер су деца углавном била третирана бесплатно. Трошкове болнице су покривали многи донатори, али то није било довољно за покривање трошкова болнице, па је из тог разлога Кетрин стално морала да води кампању за прикупљање средстава, како би болницу одржала у раду…

У фебруару 1941. Кетрин је имала план да превремено евакуише децу из болнице. Три недеље пре почетка рата сва деца су послата из болнице својим кућама, а комплетна болничка опрема била је упакована и склоњена у подруме. Кетрин Мекфејл и Алиса Марфи су предале кључеве болнице људима од поверења и напустиле земљу.

Зграда је убрзо претворена у локалну болницу. Особље болнице је често помагало партизанском покрету у виду пружања медицинске неге и хране, што је био један од разлога због ког је и болница нападнута. Након тога зграда је напуштена и разорена. Током ратних година, болницу су користиле и непријатељске снаге (НДХ) за своје војнике.

Кетрин је дошла у Београд одмах након ослобођења 1945. и када је отишла у посету Сремској Каменици, наишла је на зграду која је била без врата и прозора, пуста и разорена. Кетрин је у јулу започела преговоре око поновног отварања болнице у Сремској Каменици уз помоћ Фонда за заштиту деце из Лондона. Министарство за јавно здравље Демократске Федеративне Југославије дало је дозволу да започне са обновом од 15. августа. Кетрин је уз помоћ особља успела да набави медицинску опрему и медицински материјал као и друге непоходне ствари за обављање операције. Из хуманитарних организација из Канаде и Велике Британије стигла је постељина и ћебад. Комплетна опрема из операционе сале пронађена је у војној болници у Карловцима и убрзо је враћена. Комплетну поправку болнице финансирала је влада Аутономне покрајине Војводине, и болница је поново почела са радом 19. децембра 1945.

Закључана кућа Јована Јовановића Змаја

Недалеко од чика Јовиног споменика у центру Сремске Каменице, на почетку улице која носи његово име налази се Змајева кућа, приземни објекат из 19. века у којем је од 1875. до своје смрти 1904. живео Јован Јовановић Змај. Кућа је свеже окречена и у добром стању. Иако је тог дана требало да буде отворена за посетиоце до 16.00 часова (тако пише на интернет страници Музеја града Новог Сада), улазна врата на којима је закуцан леп венчић од сувог цвећа била су закључана а на звоно нико није одговарао. На улазу нема никаквог обавештења о радном времену објекта нити телефона на који је могуће позвати.

Иначе, у Змајевој кући налази се Спомен збирка „Јован Јовановић Змај”. Сви предмети су распоређени у пет просторија, тематски су повезани и осликавају сваки део песниковог живота и рада. Након затварања 1941. Музеј је поново отворен за публику, у прикладно адаптираној кући, 6. јуна 1954. (поводом 50-година од Змајеве смрти). Године 1987. поставка је проширена и на трећу зграду.

У пет просторија - у двадесет витрина и на зидовима - експоновано је 270 изложака: 62 књиге, 66 фотографија, оригинални рукописи, часописи са четири легенде, итд. У једној витрини изожено је 25 лекарских инструмената. Ту се налазе и Змајеве лекарске белешке, педантни рукописи које је упућивао штампаријама, приватна писма сарадницима и пријатељима... Музеј је основало друштво „Змај”, које је покренуто 1904. након песникове смрти а данас је Спомен збирка део Музеја града Новог Сада.

Ускоро се живот и рад у болници вратио у нормалу. Међутим, нова влада је полако повећала дозу неповерења према Кетрин и њеним сарадницима.

Године 1947. нови комунистички режим је донео одлуку о национализовању свих болница и Енглеско-југословенска дечја болница је те јесени предата југословенским властима. Схвативши да ништа не може да спречи имплементацију комунистичког режима, Кетрин се повукла и отишла у Шкотску. Након национализације, болница је наставила да постоји као државни санаторијум за туберкулозу костију.

Болница у Сремској Каменици је постала државна имовина и као таква део Одељења за ортошпедску хирургију Медицинског факултета у Београду, на челу са професором Светиславом Стојановићем. Године 1949. Кетрин Мекфејл и Алиса Марфи су посетиле болницу и топло и пријатељски описале стање које су затекле: „Болница је изгледала као пре, свеже, изложена сунцу и окружена богатим виноградима. Деца су похађала школску наставу, у амбуланти се обављао посао као и пре, свеже припремљено јело је чекало децу свакога дана, опран веш се сушио на ветру“.

Други пут је Кетрин Мекфеј посетила своју болницу 22. септембра 1954. када је обележено 20 година рада болнице, и у улазном холу је постављена спомен плоча са натписом да је она била њен оснивач. Та спомен плоча је представљала велики знак захвалности британском народу за његов допринос током рата. Церемонији су, осим Кетрин, присуствовале и Алиса Марфи и Флора Сандс.

Спомен-биста др Кетрин Макфел урађена у бронзи на постаменту од црног мермера постављена је 1984. испред улаза у главну зграду болнице. Аутор бисте је вајар Ратко Гигић из Новог Сада.

Како сазнајемо од комшилука, током ратова деведесетих у објекат су се уселиле избеглице из Хрватске и Босне а после њиховог одласка он је остао девастиран. Тренутно у њему борави једна породица која капију држи закључаном па је немогуће изблиза видети бисту и остале описане декоративне елементе на згради.

Роберт Чобан