Ketrin Makfejl ima ulicu, njena bolnica samo što se ne sruši

Bista ovom umetniku otkrivana je dva puta za svega nekoliko godina, jer je prvi spomenik više puta bio oštećen od strane vandala. Svečanost upriličena 2015. prilikom drugog otkrivanja spomenika je više bila apel da se prestane sa uništavanjem kulturnih spomenika. Pored biste čiji je autor vajar Aleksandar Čer neko je postavio prazan "unučić" "Baltik votke".

Malo dalje nalazi se spomenik Jovi Jovanoviću Zmaju na čijem trošnom i neodržavanom postamentu se jedva nazire natpis "Deca čika Jovi" i informacija da se on ovde nalazi od 1954. (postavljen je na 50. godišnjicu pesnikove smrti). Na visokom postamentu je Zmajeva skulptura a pored nje skulptura devojčice koja grli knjigu i gleda sa divljenjem u pravcu slavnog srpskog pesnika i učitelja.

Preko puta spomenika nalazi se rimokatolička Crkva Svetog Križa. U lepo uređenoj bašti ispred crkve pored krsta nalaze se tri skulpture svetaca. Pored ulaza u samu Crkvu Sv. Križa stoji mermerna ploča sa obaveštenjem da je hram građen 1746. a obnavljan 1946, 1972. i poslednji put 1997…

Pravoslavno i rimokatoličko groblje u Sremskoj Kamenici nalazi se na jednom mestu u Ulici Ive Lole Ribara.

Sasvim levo je novi deo groblja na kojem se sahranjuju  pokojnici svih vera, u sredini je staro rimokatoličko groblje a desno - staro pravoslavno. Na ovom poslednjem, čim uđete nailazite na veliki spomenik od crnog mermera na kojem piše: "Ljubimcu narodnom Zmaju Jovanu Jovanoviću 1833 - 1904" a ispod su Zmajevi stihovi "Zašto Srbin još se drži kraj sviju zala, pesma ga je održala, njojzi hvala!"

Nastavljam dalje ulicom Ive Lole Ribara i desno od motela "Sunce" koji izgleda kao da je u nekom austrijskom alpskom selu - penjem se uz strmu ulicu koja nosi ime Ketrin Makfejl (u nazivu ulice izgubilo se slovo "j") i na vrhu stižem do broja 39 na kojem se nalazi ono što se nekad zvalo Englesko-jugoslovenska dečija bolnica. Zgrada je danas u veoma lošem stanjua jedan od pomoćnih objekata se potpuno urušio.

Pogađate već - kompleks „Englesko-jugoslovenske dečije bolnice” u Sremskoj Kamenici na papirima predstavlja nepokretno kulturno dobro Republike Srbije i zaštićen je zakonom. Glavna zgrada Englesko-jugoslovenske dečije bolnice za lečenje tuberkuloze kostiju i zglobova, izgrađena je 1934. po projektu arhitekte Hmara. Za ideju o gradnji i vođenje složenog postupka obezbeđivanja dokumenata zaslužna je bila dr Ketrin Makfejl lekarka iz Škotske po kojoj se danas zove i ulica u kojoj se objekat nalazi.

Ketrin Stjuart Makfejl rođena je 1887. u Glazgovu u Škotskoj i bila je hirurg iz Velike Britanije koja se tokom Prvog svetskog rata starala o ranjenicima u Srbiji, Francuskoj i na Solunskom frontu. Tokom boravka u Srbiji, osnovala je prvo pedijatrijsko odeljenje u Beogradu i bolnicu u Sremskoj Kamenici i ostala zapamćena kao narodni heroj.

Ogromni troškovi održavanja bolnice u Beogradu koji su iz godine u godinu postajali sve veći verovatno su, pored ostalih razloga, uticali na Ketrin da počne razmišljati o premeštanju bolnice negde u unutrašnjost.

Kako je Ketrin u Sremskoj Kamenici već imala kuću za odmor, odmah je počela praviti planove za osnivanje nove bolnice.

Ketrinin stari prijatelj, inženjer Vasa Srdić je saznao da se na brdu Čardak, neposredno iznad Sremske Kamenice, prodaje jedan stari i već zapušteni vinograd koji bi mogao odgovarati Ketrininim planovima. Dr Makfejl je bila oduševljena položajem samog mesta i njegovom okolinom i kupila je to zemljište, koje je od 1. avgusta 1933. bilo zvanično preneto na njeno ime, te je odmah počela pripreme za izgradnju bolnice. Prema Ketrininoj zamisli i uz pomoć inženjera Higijenskog zavoda u Beogradu, jedan stari ruski arhitekta napravio je planove za trokrilnu zgradu sa centralnim dvorištem i dugačkom terasom uzduž severnog i zapadnog krila, tako da se deca mogu izlagati suncu preko celog dana.

U proleće 1934. su završeni radovi na novoj bolnici, naručena je sva neophodna oprema i sastavljene liste pacijenata. Kraljevska komisija Dunavske Banovine odobrila je otvaranje i započinjanje rada dečijeg sanatorijuma. Zgrada se sastojala od glavnog frontalnog dela i dva simetrično postavljena krila. U glavnom delu nalazila su se tri odeljenja bolnice, odeljenje za pacijente, radionica, odeljenje za radioterapiju, apotekarski deo, prostor koji je bio namenjen pacijentima sa infektivnim bolestima i soba za steralizaciju instrumenata i aparata. Takođe, postojao je i deo gde se nalazila administracija bolnice, kao i magacin za lekove i instrumente. U krilima zgrade nalazila se kuhinja sa ostavom i trpezarijom za decu. Na spratu su bili četvorosobni stanovi za doktore i medicinske sestre. Celo dvorište je bilo ograđeno i uređeno poput parka. U sklopu dvorišta se takođe nalazio i voćnjak i vinograd…

Jedan od glavnih problema bolnice bilo je finansiranje, jer su deca uglavnom bila tretirana besplatno. Troškove bolnice su pokrivali mnogi donatori, ali to nije bilo dovoljno za pokrivanje troškova bolnice, pa je iz tog razloga Ketrin stalno morala da vodi kampanju za prikupljanje sredstava, kako bi bolnicu održala u radu…

U februaru 1941. Ketrin je imala plan da prevremeno evakuiše decu iz bolnice. Tri nedelje pre početka rata sva deca su poslata iz bolnice svojim kućama, a kompletna bolnička oprema bila je upakovana i sklonjena u podrume. Ketrin Mekfejl i Alisa Marfi su predale ključeve bolnice ljudima od poverenja i napustile zemlju.

Zgrada je ubrzo pretvorena u lokalnu bolnicu. Osoblje bolnice je često pomagalo partizanskom pokretu u vidu pružanja medicinske nege i hrane, što je bio jedan od razloga zbog kog je i bolnica napadnuta. Nakon toga zgrada je napuštena i razorena. Tokom ratnih godina, bolnicu su koristile i neprijateljske snage (NDH) za svoje vojnike.

Ketrin je došla u Beograd odmah nakon oslobođenja 1945. i kada je otišla u posetu Sremskoj Kamenici, naišla je na zgradu koja je bila bez vrata i prozora, pusta i razorena. Ketrin je u julu započela pregovore oko ponovnog otvaranja bolnice u Sremskoj Kamenici uz pomoć Fonda za zaštitu dece iz Londona. Ministarstvo za javno zdravlje Demokratske Federativne Jugoslavije dalo je dozvolu da započne sa obnovom od 15. avgusta. Ketrin je uz pomoć osoblja uspela da nabavi medicinsku opremu i medicinski materijal kao i druge nepohodne stvari za obavljanje operacije. Iz humanitarnih organizacija iz Kanade i Velike Britanije stigla je posteljina i ćebad. Kompletna oprema iz operacione sale pronađena je u vojnoj bolnici u Karlovcima i ubrzo je vraćena. Kompletnu popravku bolnice finansirala je vlada Autonomne pokrajine Vojvodine, i bolnica je ponovo počela sa radom 19. decembra 1945.

Zaključana kuća Jovana Jovanovića Zmaja

Nedaleko od čika Jovinog spomenika u centru Sremske Kamenice, na početku ulice koja nosi njegovo ime nalazi se Zmajeva kuća, prizemni objekat iz 19. veka u kojem je od 1875. do svoje smrti 1904. živeo Jovan Jovanović Zmaj. Kuća je sveže okrečena i u dobrom stanju. Iako je tog dana trebalo da bude otvorena za posetioce do 16.00 časova (tako piše na internet stranici Muzeja grada Novog Sada), ulazna vrata na kojima je zakucan lep venčić od suvog cveća bila su zaključana a na zvono niko nije odgovarao. Na ulazu nema nikakvog obaveštenja o radnom vremenu objekta niti telefona na koji je moguće pozvati.

Inače, u Zmajevoj kući nalazi se Spomen zbirka „Jovan Jovanović Zmaj”. Svi predmeti su raspoređeni u pet prostorija, tematski su povezani i oslikavaju svaki deo pesnikovog života i rada. Nakon zatvaranja 1941. Muzej je ponovo otvoren za publiku, u prikladno adaptiranoj kući, 6. juna 1954. (povodom 50-godina od Zmajeve smrti). Godine 1987. postavka je proširena i na treću zgradu.

U pet prostorija - u dvadeset vitrina i na zidovima - eksponovano je 270 izložaka: 62 knjige, 66 fotografija, originalni rukopisi, časopisi sa četiri legende, itd. U jednoj vitrini izoženo je 25 lekarskih instrumenata. Tu se nalaze i Zmajeve lekarske beleške, pedantni rukopisi koje je upućivao štamparijama, privatna pisma saradnicima i prijateljima... Muzej je osnovalo društvo „Zmaj”, koje je pokrenuto 1904. nakon pesnikove smrti a danas je Spomen zbirka deo Muzeja grada Novog Sada.

Uskoro se život i rad u bolnici vratio u normalu. Međutim, nova vlada je polako povećala dozu nepoverenja prema Ketrin i njenim saradnicima.

Godine 1947. novi komunistički režim je doneo odluku o nacionalizovanju svih bolnica i Englesko-jugoslovenska dečja bolnica je te jeseni predata jugoslovenskim vlastima. Shvativši da ništa ne može da spreči implementaciju komunističkog režima, Ketrin se povukla i otišla u Škotsku. Nakon nacionalizacije, bolnica je nastavila da postoji kao državni sanatorijum za tuberkulozu kostiju.

Bolnica u Sremskoj Kamenici je postala državna imovina i kao takva deo Odeljenja za ortošpedsku hirurgiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, na čelu sa profesorom Svetislavom Stojanovićem. Godine 1949. Ketrin Mekfejl i Alisa Marfi su posetile bolnicu i toplo i prijateljski opisale stanje koje su zatekle: „Bolnica je izgledala kao pre, sveže, izložena suncu i okružena bogatim vinogradima. Deca su pohađala školsku nastavu, u ambulanti se obavljao posao kao i pre, sveže pripremljeno jelo je čekalo decu svakoga dana, opran veš se sušio na vetru“.

Drugi put je Ketrin Mekfej posetila svoju bolnicu 22. septembra 1954. kada je obeleženo 20 godina rada bolnice, i u ulaznom holu je postavljena spomen ploča sa natpisom da je ona bila njen osnivač. Ta spomen ploča je predstavljala veliki znak zahvalnosti britanskom narodu za njegov doprinos tokom rata. Ceremoniji su, osim Ketrin, prisustvovale i Alisa Marfi i Flora Sands.

Spomen-bista dr Ketrin Makfel urađena u bronzi na postamentu od crnog mermera postavljena je 1984. ispred ulaza u glavnu zgradu bolnice. Autor biste je vajar Ratko Gigić iz Novog Sada.

Kako saznajemo od komšiluka, tokom ratova devedesetih u objekat su se uselile izbeglice iz Hrvatske i Bosne a posle njihovog odlaska on je ostao devastiran. Trenutno u njemu boravi jedna porodica koja kapiju drži zaključanom pa je nemoguće izbliza videti bistu i ostale opisane dekorativne elemente na zgradi.

Robert Čoban