Карловци у прошлости: Изложба о јавним бележницима
Званича табла за јавнобележничку канцеларију, упијач за мастило, печат, држач за акта, тоалетни прибор, венчани лист и многа друга документа, фотографије, слике, подвезице, накит, кутија за дуван, упаљачи, део сета за кафу, чај, чишћење стола, шешири, шпил карата... само су мали део заоставштине брачног пара Александре и др Јурја Рашкаја, карловачког јавног бележника између два светска рата, који је од 25. октобра изложен погледима јавности у палати Илион, депандансу Музеја града Новог Сада у Карловцима.
Ти предмети део су изложбе „Бележник карловачке прошлости Јурај Рашкај” музејске саветнице др Гордане Пековић, којом она, како је сама нагасила, даје допринос изучавању локалне историје.
По речима музејске саветнице у Педагошком музеју у Београду која је отворила изложбу Браниславе Јордановић, та поставка је природан ток и наставак дугогодишњег истраживања и проучавања значајних личности, било да су родом из Сремских Карловаца или су својим боравком и радом оставиле незаобилазне трагове у историји града и државе, као и њихове породице.
“Настављајући представљање познатих личности, пред нама је још једна занимљива прича, прича о још једној угледној грађанској породици преко њеног најугледнијег члана Јурја Рашкаја”, рекла је Бранислава Јордановић.
Опредељујући се да и ову значајну личност карловачке прошлости, као и prеthodnе, упознамо кроз биографску форму, ауторка нас води кроз живот Јурја Рашкаја, упознајући нас с пореклом племените породице којој је припадао, родитељима, сестрама Паулом и Славом, која је била једна од најпознатијих хрватских акварелисткиња, његовим школовањем, доласком у Карловце, обављањем јавнобележничке службе, друштвеним животом који је био изузетно богат.
Приватни живот Јурја Рашкаја и његове супруге Александре Шанде био врло активан и вероватно ће бити најинтересантнији део изложбе јер још увек постоје они који су их познавали. Осим тога, тај део поставке на најсликовитији начин приказује Карловце каквих више нема. Рашкајеви су присуствовали бројним друштвеним окупљањима, дружили су се и пријатељевали с виђеним Карловчанима – бароном Рајачићем, Ђуром Штрасером, Маширевићевима, адвокатом Богданом Пауковићем... и сусретали су се да би играли карте – преферанс и briy, пили карловачко вино и јели колаче Александре Шанде Рашкај, познате као мајстора за припрему посластица. Одлазили су на Дунав и Стражилово, играли тенис, али знали и возом да оду у Београд на позоришну представу и да се током исте вечери врате у Сремске Карловце.
Вредан пажње је и део поставке о Људевиту Ауеру, Рашкајевом приправнику, који је касније постао јавни бележник, потом адвокат и министар у југословенским владама, а потицао је из карловачке породице Ауер.
За то путовање у прву половину 20. века и упознавање с једном у низу грађанских породица Карловаца заслужна је и наследница тог брачног пара Љубица Бастић, која се постарала да дом Рашкајевих остане онакав какав је био када су у њему живели. Тиме је постала типичан представник Карловаца, града који као мало који, чува и нуди многе тајне у својим кућама, улицама, винским подрумима, баштама, причама са жељом да историја Сремских Карловаца буде испричана.
Изложба ће моћи да се погледа до маја идуће године.
З. Милосављевић
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Сремски Карловци. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)
