Karlovci u prošlosti: Izložba o javnim beležnicima
Zvaniča tabla za javnobeležničku kancelariju, upijač za mastilo, pečat, držač za akta, toaletni pribor, venčani list i mnoga druga dokumenta, fotografije, slike, podvezice, nakit, kutija za duvan, upaljači, deo seta za kafu, čaj, čišćenje stola, šeširi, špil karata... samo su mali deo zaostavštine bračnog para Aleksandre i dr Jurja Raškaja, karlovačkog javnog beležnika između dva svetska rata, koji je od 25. oktobra izložen pogledima javnosti u palati Ilion, depandansu Muzeja grada Novog Sada u Karlovcima.
Ti predmeti deo su izložbe „Beležnik karlovačke prošlosti Juraj Raškaj” muzejske savetnice dr Gordane Peković, kojom ona, kako je sama nagasila, daje doprinos izučavanju lokalne istorije.
Po rečima muzejske savetnice u Pedagoškom muzeju u Beogradu koja je otvorila izložbu Branislave Jordanović, ta postavka je prirodan tok i nastavak dugogodišnjeg istraživanja i proučavanja značajnih ličnosti, bilo da su rodom iz Sremskih Karlovaca ili su svojim boravkom i radom ostavile nezaobilazne tragove u istoriji grada i države, kao i njihove porodice.
“Nastavljajući predstavljanje poznatih ličnosti, pred nama je još jedna zanimljiva priča, priča o još jednoj uglednoj građanskoj porodici preko njenog najuglednijeg člana Jurja Raškaja”, rekla je Branislava Jordanović.
Opredeljujući se da i ovu značajnu ličnost karlovačke prošlosti, kao i prethodne, upoznamo kroz biografsku formu, autorka nas vodi kroz život Jurja Raškaja, upoznajući nas s poreklom plemenite porodice kojoj je pripadao, roditeljima, sestrama Paulom i Slavom, koja je bila jedna od najpoznatijih hrvatskih akvarelistkinja, njegovim školovanjem, dolaskom u Karlovce, obavljanjem javnobeležničke službe, društvenim životom koji je bio izuzetno bogat.
Privatni život Jurja Raškaja i njegove supruge Aleksandre Šande bio vrlo aktivan i verovatno će biti najinteresantniji deo izložbe jer još uvek postoje oni koji su ih poznavali. Osim toga, taj deo postavke na najslikovitiji način prikazuje Karlovce kakvih više nema. Raškajevi su prisustvovali brojnim društvenim okupljanjima, družili su se i prijateljevali s viđenim Karlovčanima – baronom Rajačićem, Đurom Štraserom, Maširevićevima, advokatom Bogdanom Paukovićem... i susretali su se da bi igrali karte – preferans i briy, pili karlovačko vino i jeli kolače Aleksandre Šande Raškaj, poznate kao majstora za pripremu poslastica. Odlazili su na Dunav i Stražilovo, igrali tenis, ali znali i vozom da odu u Beograd na pozorišnu predstavu i da se tokom iste večeri vrate u Sremske Karlovce.
Vredan pažnje je i deo postavke o Ljudevitu Aueru, Raškajevom pripravniku, koji je kasnije postao javni beležnik, potom advokat i ministar u jugoslovenskim vladama, a poticao je iz karlovačke porodice Auer.
Za to putovanje u prvu polovinu 20. veka i upoznavanje s jednom u nizu građanskih porodica Karlovaca zaslužna je i naslednica tog bračnog para Ljubica Bastić, koja se postarala da dom Raškajevih ostane onakav kakav je bio kada su u njemu živeli. Time je postala tipičan predstavnik Karlovaca, grada koji kao malo koji, čuva i nudi mnoge tajne u svojim kućama, ulicama, vinskim podrumima, baštama, pričama sa željom da istorija Sremskih Karlovaca bude ispričana.
Izložba će moći da se pogleda do maja iduće godine.
Z. Milosavljević
(Tekst je deo projekta koji je sufinansiran od strane Opštine Sremski Karlovci. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Opštine.)
