КАПЕТАН КОЈИ СЕ УСИДРИО НА ПОПОВИЦИ Филмски живот Новосађанина Оскара Фелдеждија „ЈОГА ми је помогла да живот ПРОМЕНИМ“

Поморски капетан Оскар Фелдежди одлучио је да пространство и пучину мора замени јога простирком, потез на који се не би свако одлучио. У разговору са овим несвакидашњим Новосађанином, сазнали смо да то нису једина умећа која овај млади човек поседује, а његова прича је у најмању руку филмска. Капетан, фотограф, механичар електричних возила и бродова, па јога учитељ, светски путник, пуно заната и искуства за 34 година живота.

Од малих ногу је на Дунаву, где је са осам година старијим братом Војом имао неколико чамаца, када се и родила љубав према пловидби и води.

-Први пут сам био да једрим пре десет година у Хрватској са братом који је организовао туру, па сам ишао да му помогнем. Он је тада положио за скипера - почиње причу Оскар и наставља да је као дечак са братом на мору гледао једрилице и маштао да ће се једног дана и он наћи на једрењацима.

Брат Воја је изнајмио једрилицу ”џин” од једног пријатеља, а Оскар појашњава да је то елан 343 из 1989. године, изузетан брод за своје године, који се производи и данас.

-Након тога смо породично пловили Јонским морем у Грчкој такође на џину, са којим смо раније пловили у Хрватској. Игром случаја, на тој тури сам упознао сина од власника брода, који је препознао мој таленат и позвао ме да радим неколико тура са њим као морнар 2016. и 2017. - наводи Фелдежди.

Оскар потом одлучује да упише Академију за професионалног скипера у Сплиту у Хрватској и већ наредног лета 2018. године почиње са радом у великим чартер компанијама у Грчкој и Хрватској.

-Преузео сам улогу капетана на једном од бродова које сам сам довезао из Сплита до Крфа, пловећи Јадраном четири дана без копна на видику. Моје прво такво искуство- каже Фелдежди, који је након тога пловио многим морима и океанима, али у професионалној улози радио је на Јадрану, Јонском мору, делу Медитерана, Јужно-кинеском мору и Балтику.

На питање шта би навео као најлепше, а шта као најтеже моменте, одговара узречицом многих скипера да у том послу ”кад је лепо онда је јако лепо, а кад је лоше онда је јако лоше”.

-Посао је изузетно одговоран, јер осим задужења за брод, ви бринете за сигурност путника и посаде. Временска прогноза се гледа на три различите апликације, слуша се преко радио станице и наравно прати ситуација на небу- наводи Оскар. -И поред свега тога често се деси да се време погорша и да вас ухвати олуја на сред мора. Бродови иду шест до десет чворова на сат, што је неких 10-18 км/х, што значи да ви у неким случајевима можете бити удаљени од најближег копна или мирне луке и до неколико сати пловидбе. Често се деси да се од пловидбе на бонаци у року од пола сата нађете на таласима од седам метара, што је проблем, јер ви видите акумулацију облака која вам се приближава и стварању олује изнад брода, што ниједна временска прогноза није предвидела. Тада више ништа није лепо, јер се дан претвори у ноћ, крећу удари ветра и до 50 чворова, а ви сте удаљени од најближе луке два сата.

Путници у тим случајевима почињу да паниче и тешко их је уразумити, неки се закључавају у тоалете, а посао капетана је да извади појасеве за спасавање и нареди свима да седну.

-Дешавало се да на све то чујемо преко радио станице како други брод зове ”мејдеј” и тражи помоћ, јер је већ почео да тоне. То су заиста те ”када је лоше онда је стварно лоше” ситуације- додаје Фелдежди и напомиње да то није тако често, већ више има лепих тренутака, када се отворе једра, па уз ветар путници и посада плове пучином и ослушкују звукове природе и таласа, а гости уживају уз чашу доброг вина.

Оскар Фелдежди фотографијом се бави од рођења, јер су му родитељи били професионални фотографи.

-Прва играчка ми је била фото-апарат, мали жути ”идиот” на филму. Међу првим стварима које сам у животу научио је да по облачном времену мора бленда 5.6, а ”шутер спид” 125. Мами сам помогао у студију, а некад би и фотографисао школске екскурзије и сличне догађаје, док сам као тинејџер већ почео да радим свадбе са њом и слично- каже Фелдежди и додаје да кад је престао да се професионално бави фотографијом, када је постао капетан, тада је направио и најлепше слике у својој каријери које можете погледати на његовом Инстаграм профилу.

Најлепши моменти су када се целу ноћ броје звезде падалице док сте усидрени у некој малој ували на острву на средини мора, прича Оскар, где нема ни сигнала на телефону нити једне светиљке, осим тек неке на јарболима на неком од бродова усидрених у близини. Обилазак дивних малих градића, где је уједно капетан путницима и туристички водич.

Механика и електрика су дошле уз брата са којим Оскар од шесте године, како наводи, ”буџи” апенце и зољице. Завршио је Електротехничку школу, а након школе бавио се фотографијом, док му је механика у то време више била хоби.

-Највише ме је испуњавала механика, кад неко дотера покварени мотор, а ја пронађем квар и поправим га и подарим му поново живот- каже Оскар и додаје да му је то знање добро дошло за време короне када није било посла на мору, па је нашао посао у у највећој марини у Стокхолму као механичар бродских и ванбродских мотора.

Ту је провео две године, где је поправљао бродске моторе, да би га фирмау којој је радио послала на школовање, када је постао специјалиста за ванбродске моторе, главни механичар и овлашћени сервисер за ”Меркјури”.

-Свакодневно сам возио огромне виљушкаре, вадио јахте и глисере из мора, поправљао, па враћао и одвозио муштеријама. Такође сам склапао нове глисере и јахте, где би из фабрике добили само корито, па бих ја пројектовао и постављао све од инсталација, каблова, мотора, контрола, плотера…- каже Фелдежди. -Успут сам радио и трансфер једрењака новим власницима, по пар дана пловидбе по Балтику, што је било баш забавно.

Оно што је још занимљиво код овог Новосађанина је да са њим о путовањима можете да причате до дубоко у ноћ, јер је пропутовао пола света.

-Европу сам прешао уздуж и попреко мотором, колима, бусом, авионом, има само пар држава у којима нисам био- каже Оскар, који је и две године све укупно провео у Вијетнаму, где је путовао мотором до острва близу Кине, али био и у Непалу где је у подножју Хималаја обилазио храмове, посетио Емирате, Индију где је учио јогу у Рикешу и био у Гои, Тајланд, Малезију…ишао возом из Ханоја у Сајгон, а успут обилазио џунгле, градове, обалу.

Јога је дошла као одговор на многа питања душе.

Капетан Оскар Фелдежди прича да је његова прва озбиљна тура пре шест година била на катамарану од 52 фита, односно 16 метара на броду ”Рики Б” на Крфу, са шест спаваћих соба, четири купатила и огромном дневном собом. Брод који је крајња граница његове дозволе.

-Испало је на крају флотила и да сам одговоран и за три мања брода, која возе клијенти без скипера и да морам да нађем место за сидрење на свакој дестинацији. Одговарам за 30 људи и четири брода. Прву ноћ, нисмо још ни напустили матичну луку, један од клијената упада у воду пијан између дока и брода, разбија главу и одлази у болницу- прича Оскар. -Целу ноћ смо на вези са болницом, сазнајемо да он неће изаћи наредних недељу дана и настављамо даље туру на којој је све до краја било савршено. Време нас је послужило, једрили смо, обишли пећине, ронили у скривеним лагунама, јели савршену клопу. Тада нисам ни знао да се у том послу добија ”тип” (бакшиш), али ето добио сам 1.000 евра, на моје велико изненађење. На том путовању ми је приложено од свега по мало шта ме чека у наредним годинама.

-Снашло ме је доста невоља кроз које сам морао да прођем и сазрим пре времена, а одговоре сам тражио у књигама Оша и Екарта Тола. Све недаће и нова учења воде ме ка новој свести и 2014. године одлазим на јогу случајно приликом сток фотографисања - прича Оскар. - Истог момента сам осетио да је то оно што ми је било потребно да храним душу добрим и ту креће мој опоравак и рад на себи.

-Јога ми је помогла да схватим да ме фотографија исцрпљује и дала ми је храбрости да нешто променим. Мислим да сам због јоге био и добар капетан, јер сам остајао прибран у тешким ситуацијама захваљујући вежбама дисања, а медитација ми је помогла да доносим исправне одлуке. Постајао сам доста смиренији и сталоженији- наводи Фелдезди, који је лета проводио у пловидби, а зиме са својим дететом, а затим и у Азији, где је свакодневно вежбао јогу у изнајмљеном стану на обали, здраво се хранио и читао. Тако је једне зиме завршио у Индији школу јоге у Ришикешу, колевци јоге, купао се у светој реци Ганг и разговарао са разним мудрацима и вежбао са изванредним јога мајсторима.

-Моје веровање је да је преко потребан баланс у животу поготово нама ”западњацима” како би задржали здрав разум, а јога то пружа- каже Оскар. -Велики мајстори јоге су ми рекли да је лако правим јогијима који живе у ашрамима и цео живот неометано раде јогу, медитирају, немају брига. Обичном човеку је потребно пружити прилику да успори, освести дах, повеже тело и ум, нахрани душу, буде присутан у садашњем тренутку, све што јога учи. Нама који живимо у модерном свету заиста је потребна помоћ да изађемо на прави пут. Ту се заправо родила идеја да саградим Холи јога центар, како би своје искуство пренео на друге и како бих захваљујући познанствима са свих страна света, довео људе који су помогли мени, да подстакну друге и пруже им подршку.

Холи јога центар налази се на Поповици и са погледом на падине Фрушке горе заиста пружа преко потребан мир, а Оскар га је градио сам уз помоћ једног мајстора. Центар су већ посетили велики јога мајстори.

-Јога је за мене можда најлепши начин да бринеш о себи. То је унутрашњи мир, јога је успори, размисли, осети. Јога је заправо кад ти кажу изброј до десет или удахни дубоко, али дуготрајно - сматра капетан и јога учитељ Оскар Фелдежди.

М. Стакић