KAPETAN KOJI SE USIDRIO NA POPOVICI Filmski život Novosađanina Oskara Feldeždija „JOGA mi je pomogla da život PROMENIM“

Pomorski kapetan Oskar Feldeždi odlučio je da prostranstvo i pučinu mora zameni joga prostirkom, potez na koji se ne bi svako odlučio. U razgovoru sa ovim nesvakidašnjim Novosađaninom, saznali smo da to nisu jedina umeća koja ovaj mladi čovek poseduje, a njegova priča je u najmanju ruku filmska. Kapetan, fotograf, mehaničar električnih vozila i brodova, pa joga učitelj, svetski putnik, puno zanata i iskustva za 34 godina života.

Od malih nogu je na Dunavu, gde je sa osam godina starijim bratom Vojom imao nekoliko čamaca, kada se i rodila ljubav prema plovidbi i vodi.

-Prvi put sam bio da jedrim pre deset godina u Hrvatskoj sa bratom koji je organizovao turu, pa sam išao da mu pomognem. On je tada položio za skipera - počinje priču Oskar i nastavlja da je kao dečak sa bratom na moru gledao jedrilice i maštao da će se jednog dana i on naći na jedrenjacima.

Brat Voja je iznajmio jedrilicu ”džin” od jednog prijatelja, a Oskar pojašnjava da je to elan 343 iz 1989. godine, izuzetan brod za svoje godine, koji se proizvodi i danas.

-Nakon toga smo porodično plovili Jonskim morem u Grčkoj takođe na džinu, sa kojim smo ranije plovili u Hrvatskoj. Igrom slučaja, na toj turi sam upoznao sina od vlasnika broda, koji je prepoznao moj talenat i pozvao me da radim nekoliko tura sa njim kao mornar 2016. i 2017. - navodi Feldeždi.

Oskar potom odlučuje da upiše Akademiju za profesionalnog skipera u Splitu u Hrvatskoj i već narednog leta 2018. godine počinje sa radom u velikim čarter kompanijama u Grčkoj i Hrvatskoj.

-Preuzeo sam ulogu kapetana na jednom od brodova koje sam sam dovezao iz Splita do Krfa, ploveći Jadranom četiri dana bez kopna na vidiku. Moje prvo takvo iskustvo- kaže Feldeždi, koji je nakon toga plovio mnogim morima i okeanima, ali u profesionalnoj ulozi radio je na Jadranu, Jonskom moru, delu Mediterana, Južno-kineskom moru i Baltiku.

Na pitanje šta bi naveo kao najlepše, a šta kao najteže momente, odgovara uzrečicom mnogih skipera da u tom poslu ”kad je lepo onda je jako lepo, a kad je loše onda je jako loše”.

-Posao je izuzetno odgovoran, jer osim zaduženja za brod, vi brinete za sigurnost putnika i posade. Vremenska prognoza se gleda na tri različite aplikacije, sluša se preko radio stanice i naravno prati situacija na nebu- navodi Oskar. -I pored svega toga često se desi da se vreme pogorša i da vas uhvati oluja na sred mora. Brodovi idu šest do deset čvorova na sat, što je nekih 10-18 km/h, što znači da vi u nekim slučajevima možete biti udaljeni od najbližeg kopna ili mirne luke i do nekoliko sati plovidbe. Često se desi da se od plovidbe na bonaci u roku od pola sata nađete na talasima od sedam metara, što je problem, jer vi vidite akumulaciju oblaka koja vam se približava i stvaranju oluje iznad broda, što nijedna vremenska prognoza nije predvidela. Tada više ništa nije lepo, jer se dan pretvori u noć, kreću udari vetra i do 50 čvorova, a vi ste udaljeni od najbliže luke dva sata.

Putnici u tim slučajevima počinju da paniče i teško ih je urazumiti, neki se zaključavaju u toalete, a posao kapetana je da izvadi pojaseve za spasavanje i naredi svima da sednu.

-Dešavalo se da na sve to čujemo preko radio stanice kako drugi brod zove ”mejdej” i traži pomoć, jer je već počeo da tone. To su zaista te ”kada je loše onda je stvarno loše” situacije- dodaje Feldeždi i napominje da to nije tako često, već više ima lepih trenutaka, kada se otvore jedra, pa uz vetar putnici i posada plove pučinom i osluškuju zvukove prirode i talasa, a gosti uživaju uz čašu dobrog vina.

Oskar Feldeždi fotografijom se bavi od rođenja, jer su mu roditelji bili profesionalni fotografi.

-Prva igračka mi je bila foto-aparat, mali žuti ”idiot” na filmu. Među prvim stvarima koje sam u životu naučio je da po oblačnom vremenu mora blenda 5.6, a ”šuter spid” 125. Mami sam pomogao u studiju, a nekad bi i fotografisao školske ekskurzije i slične događaje, dok sam kao tinejdžer već počeo da radim svadbe sa njom i slično- kaže Feldeždi i dodaje da kad je prestao da se profesionalno bavi fotografijom, kada je postao kapetan, tada je napravio i najlepše slike u svojoj karijeri koje možete pogledati na njegovom Instagram profilu.

Najlepši momenti su kada se celu noć broje zvezde padalice dok ste usidreni u nekoj maloj uvali na ostrvu na sredini mora, priča Oskar, gde nema ni signala na telefonu niti jedne svetiljke, osim tek neke na jarbolima na nekom od brodova usidrenih u blizini. Obilazak divnih malih gradića, gde je ujedno kapetan putnicima i turistički vodič.

Mehanika i elektrika su došle uz brata sa kojim Oskar od šeste godine, kako navodi, ”budži” apence i zoljice. Završio je Elektrotehničku školu, a nakon škole bavio se fotografijom, dok mu je mehanika u to vreme više bila hobi.

-Najviše me je ispunjavala mehanika, kad neko dotera pokvareni motor, a ja pronađem kvar i popravim ga i podarim mu ponovo život- kaže Oskar i dodaje da mu je to znanje dobro došlo za vreme korone kada nije bilo posla na moru, pa je našao posao u u najvećoj marini u Stokholmu kao mehaničar brodskih i vanbrodskih motora.

Tu je proveo dve godine, gde je popravljao brodske motore, da bi ga firmau kojoj je radio poslala na školovanje, kada je postao specijalista za vanbrodske motore, glavni mehaničar i ovlašćeni serviser za ”Merkjuri”.

-Svakodnevno sam vozio ogromne viljuškare, vadio jahte i glisere iz mora, popravljao, pa vraćao i odvozio mušterijama. Takođe sam sklapao nove glisere i jahte, gde bi iz fabrike dobili samo korito, pa bih ja projektovao i postavljao sve od instalacija, kablova, motora, kontrola, plotera…- kaže Feldeždi. -Usput sam radio i transfer jedrenjaka novim vlasnicima, po par dana plovidbe po Baltiku, što je bilo baš zabavno.

Ono što je još zanimljivo kod ovog Novosađanina je da sa njim o putovanjima možete da pričate do duboko u noć, jer je proputovao pola sveta.

-Evropu sam prešao uzduž i popreko motorom, kolima, busom, avionom, ima samo par država u kojima nisam bio- kaže Oskar, koji je i dve godine sve ukupno proveo u Vijetnamu, gde je putovao motorom do ostrva blizu Kine, ali bio i u Nepalu gde je u podnožju Himalaja obilazio hramove, posetio Emirate, Indiju gde je učio jogu u Rikešu i bio u Goi, Tajland, Maleziju…išao vozom iz Hanoja u Sajgon, a usput obilazio džungle, gradove, obalu.

Joga je došla kao odgovor na mnoga pitanja duše.

Kapetan Oskar Feldeždi priča da je njegova prva ozbiljna tura pre šest godina bila na katamaranu od 52 fita, odnosno 16 metara na brodu ”Riki B” na Krfu, sa šest spavaćih soba, četiri kupatila i ogromnom dnevnom sobom. Brod koji je krajnja granica njegove dozvole.

-Ispalo je na kraju flotila i da sam odgovoran i za tri manja broda, koja voze klijenti bez skipera i da moram da nađem mesto za sidrenje na svakoj destinaciji. Odgovaram za 30 ljudi i četiri broda. Prvu noć, nismo još ni napustili matičnu luku, jedan od klijenata upada u vodu pijan između doka i broda, razbija glavu i odlazi u bolnicu- priča Oskar. -Celu noć smo na vezi sa bolnicom, saznajemo da on neće izaći narednih nedelju dana i nastavljamo dalje turu na kojoj je sve do kraja bilo savršeno. Vreme nas je poslužilo, jedrili smo, obišli pećine, ronili u skrivenim lagunama, jeli savršenu klopu. Tada nisam ni znao da se u tom poslu dobija ”tip” (bakšiš), ali eto dobio sam 1.000 evra, na moje veliko iznenađenje. Na tom putovanju mi je priloženo od svega po malo šta me čeka u narednim godinama.

-Snašlo me je dosta nevolja kroz koje sam morao da prođem i sazrim pre vremena, a odgovore sam tražio u knjigama Oša i Ekarta Tola. Sve nedaće i nova učenja vode me ka novoj svesti i 2014. godine odlazim na jogu slučajno prilikom stok fotografisanja - priča Oskar. - Istog momenta sam osetio da je to ono što mi je bilo potrebno da hranim dušu dobrim i tu kreće moj oporavak i rad na sebi.

-Joga mi je pomogla da shvatim da me fotografija iscrpljuje i dala mi je hrabrosti da nešto promenim. Mislim da sam zbog joge bio i dobar kapetan, jer sam ostajao pribran u teškim situacijama zahvaljujući vežbama disanja, a meditacija mi je pomogla da donosim ispravne odluke. Postajao sam dosta smireniji i staloženiji- navodi Feldezdi, koji je leta provodio u plovidbi, a zime sa svojim detetom, a zatim i u Aziji, gde je svakodnevno vežbao jogu u iznajmljenom stanu na obali, zdravo se hranio i čitao. Tako je jedne zime završio u Indiji školu joge u Rišikešu, kolevci joge, kupao se u svetoj reci Gang i razgovarao sa raznim mudracima i vežbao sa izvanrednim joga majstorima.

-Moje verovanje je da je preko potreban balans u životu pogotovo nama ”zapadnjacima” kako bi zadržali zdrav razum, a joga to pruža- kaže Oskar. -Veliki majstori joge su mi rekli da je lako pravim jogijima koji žive u ašramima i ceo život neometano rade jogu, meditiraju, nemaju briga. Običnom čoveku je potrebno pružiti priliku da uspori, osvesti dah, poveže telo i um, nahrani dušu, bude prisutan u sadašnjem trenutku, sve što joga uči. Nama koji živimo u modernom svetu zaista je potrebna pomoć da izađemo na pravi put. Tu se zapravo rodila ideja da sagradim Holi joga centar, kako bi svoje iskustvo preneo na druge i kako bih zahvaljujući poznanstvima sa svih strana sveta, doveo ljude koji su pomogli meni, da podstaknu druge i pruže im podršku.

Holi joga centar nalazi se na Popovici i sa pogledom na padine Fruške gore zaista pruža preko potreban mir, a Oskar ga je gradio sam uz pomoć jednog majstora. Centar su već posetili veliki joga majstori.

-Joga je za mene možda najlepši način da brineš o sebi. To je unutrašnji mir, joga je uspori, razmisli, oseti. Joga je zapravo kad ti kažu izbroj do deset ili udahni duboko, ali dugotrajno - smatra kapetan i joga učitelj Oskar Feldeždi.

M. Stakić