Kако студенти архитектуре виде Нови Сад у будућности?

Будуће архитекте на трећој години студија имају прилику да покажу како виде Нови Сад у будућности, а Ана Кољубицки, сада студенткиња мастер студија, имала је задатак да на основу принципа одрживог развоја испројектује радну зону Север 3.

- С обзиром на то да је у питању индустријска зона која је близу центру града, због положаја сам је пројектовала као област мешовите намене – објаснила је Ана Кољубицки и напоменула да је то заправо један од принципа одрживог развоја. - Поента је направити мешовито суседство, где би се сви потребни садржаји налазили на пешачкој удаљености. На тај начин аутомобили се мање користе, смањује се загађење и људи би више шетали и рекреирали се.

Ана је у индустријској зони испланирала стамбене и пословне објекте, просторе јавне намене и сличне садржаје, те цело подручје радне зоне осмислила тако да становници у близини имају све што им је потребно. Како каже, на тај начин постиже се децентрализација и цело суседство постаје атрактивније и за житеље других делова града.

Наша саговорница напомиње да су у свакој згради, као и на спратовима тих објеката заступљене одређене намене, а како би простор оживео и да би га, осим станара и други посећивали, приземља су предвиђена за комерцијалне и културне садржаје.

- Принцип одрживог развоја подразумева и поновну употребу старих зграда, што се постиже променом намене и реконструкцијом и ревитализацијом таквих објеката – објаснила је Ана Кољубицки, која је применом тог принципа, силос наменила за становање. - Такви пројекти су познати у свету, с тим што то изискује много новца, али ми приликом пројектовања нисмо морали да водимо рачуна о финансијама.

Осим зелених кровова, на већини  зграда Ана је предвидела и фото-волтне панеле за коришћење соларне енергије, као и топлотне пумпе за грејање и хлађење објеката.

Све површине које су у приземљу” узете”, озелењавањем кровова су на неки начин враћене, а пошто је урбана пољопривреда још један од принципа њеног пројекта, наша саговорница је замислила да становници, за своје потребе, у малим градским баштама производе органско воће и поврће.

- Пољопривредне површине саме се наводњавају сетом пробијених канала који иду од канала Дунав-Тиса-Дунав, а предвиђено је и да се та вода пречишћава.

Цело суседство осмшиљено је тако да становнициме све буде на дохват руке, да што мање користе аутомобиле и да се више крећу пешке и бициклом.

Ј. Вукашиновић

Фото: Ф. Бакић

Угрожена зелена плућа града

Ана Кољубицки каже да Нови Сад има добар положај и доста се тога може обићи пешке, међутим услови за пешаке и нису баш сјајни.

- Нови Сад је град који због своје величине има потенцијал да буде баш по мери пешака и управо то, али и развој бициклизма још више треба форсирати – објашњава наша саговорница и напомиње да би било добро да се појединим данима  забрани моторни саобраћај, бар у центру града.

По њеном мишљену јавни саобраћај није баш најбоље решен, те се управо због тога људи чешће одлучују за вожњу аутомобилом.

- Нажалост, све је више високих зграда у центру, што изискује и више паркинг простора, а све је мање зеленила и граду недостаје паркова – сматра она и напомиње да инвеститори не посвећују довољно пажње томе, али и изгледу самих објеката . - Требало би више слушати струку, чини ми се да је постало најбитније изградити и продати што више квадрата, без враћања зелених површина граду.