Kako studenti arhitekture vide Novi Sad u budućnosti?

Buduće arhitekte na trećoj godini studija imaju priliku da pokažu kako vide Novi Sad u budućnosti, a Ana Koljubicki, sada studentkinja master studija, imala je zadatak da na osnovu principa održivog razvoja isprojektuje radnu zonu Sever 3.

- S obzirom na to da je u pitanju industrijska zona koja je blizu centru grada, zbog položaja sam je projektovala kao oblast mešovite namene – objasnila je Ana Koljubicki i napomenula da je to zapravo jedan od principa održivog razvoja. - Poenta je napraviti mešovito susedstvo, gde bi se svi potrebni sadržaji nalazili na pešačkoj udaljenosti. Na taj način automobili se manje koriste, smanjuje se zagađenje i ljudi bi više šetali i rekreirali se.

Ana je u industrijskoj zoni isplanirala stambene i poslovne objekte, prostore javne namene i slične sadržaje, te celo područje radne zone osmislila tako da stanovnici u blizini imaju sve što im je potrebno. Kako kaže, na taj način postiže se decentralizacija i celo susedstvo postaje atraktivnije i za žitelje drugih delova grada.

Naša sagovornica napominje da su u svakoj zgradi, kao i na spratovima tih objekata zastupljene određene namene, a kako bi prostor oživeo i da bi ga, osim stanara i drugi posećivali, prizemlja su predviđena za komercijalne i kulturne sadržaje.

- Princip održivog razvoja podrazumeva i ponovnu upotrebu starih zgrada, što se postiže promenom namene i rekonstrukcijom i revitalizacijom takvih objekata – objasnila je Ana Koljubicki, koja je primenom tog principa, silos namenila za stanovanje. - Takvi projekti su poznati u svetu, s tim što to iziskuje mnogo novca, ali mi prilikom projektovanja nismo morali da vodimo računa o finansijama.

Osim zelenih krovova, na većini  zgrada Ana je predvidela i foto-voltne panele za korišćenje solarne energije, kao i toplotne pumpe za grejanje i hlađenje objekata.

Sve površine koje su u prizemlju” uzete”, ozelenjavanjem krovova su na neki način vraćene, a pošto je urbana poljoprivreda još jedan od principa njenog projekta, naša sagovornica je zamislila da stanovnici, za svoje potrebe, u malim gradskim baštama proizvode organsko voće i povrće.

- Poljoprivredne površine same se navodnjavaju setom probijenih kanala koji idu od kanala Dunav-Tisa-Dunav, a predviđeno je i da se ta voda prečišćava.

Celo susedstvo osmšiljeno je tako da stanovnicime sve bude na dohvat ruke, da što manje koriste automobile i da se više kreću peške i biciklom.

J. Vukašinović

Foto: F. Bakić

Ugrožena zelena pluća grada

Ana Koljubicki kaže da Novi Sad ima dobar položaj i dosta se toga može obići peške, međutim uslovi za pešake i nisu baš sjajni.

- Novi Sad je grad koji zbog svoje veličine ima potencijal da bude baš po meri pešaka i upravo to, ali i razvoj biciklizma još više treba forsirati – objašnjava naša sagovornica i napominje da bi bilo dobro da se pojedinim danima  zabrani motorni saobraćaj, bar u centru grada.

Po njenom mišljenu javni saobraćaj nije baš najbolje rešen, te se upravo zbog toga ljudi češće odlučuju za vožnju automobilom.

- Nažalost, sve je više visokih zgrada u centru, što iziskuje i više parking prostora, a sve je manje zelenila i gradu nedostaje parkova – smatra ona i napominje da investitori ne posvećuju dovoljno pažnje tome, ali i izgledu samih objekata . - Trebalo bi više slušati struku, čini mi se da je postalo najbitnije izgraditi i prodati što više kvadrata, bez vraćanja zelenih površina gradu.