Како Кинеску четврт виде студенти
Око 20 макета и приказа - радова студената треће године Одсека ФТН-а за архитектуру и урбанизам који представљају потенцијално архитектонско-урбанистичко решење Кинеске четврти представљено је јуче у просторијама „Мануел музеја заборављених уметности”.
Реч је успешном наставку сарадње поменуте компаније и факултета, а и идеална је прилика да се студенти на креативан начин изразе по питању теме која их се тиче – простора Кинеске четврти.
– Ми у архиви имамо више стотина идејних решења која су радови студената, а управо на тему културног дистрикта и креативне индустрије које заговарамо у овом делу града – објашњава пи-арка „Мануела” Марија Грчић. – Простор је инспиративан и важан за град. Читав концепт одговара естетици коју заговарамо у фирми, а то је да објединимо музеј, радионицу, галерије, студентске атељее...
Студенти су, у оквиру три предмета: Архитектонско пројектовање 1 и 2, и Урбанистичко пројектовање 1, радили на „Студио пројекату – Кинеска четврт”. Интересантни и различити доживљаји Кинеске четврти посетиоце су „бацили” у маштање како би тај део града могао заиста изгледати.
– Идеја је била да се истакне нека хоризонталност простора па смо урадиле надградњу која је постала модеран део овог објекта, и доградиле смо предњи део, чиме смо хтеле да истакнемо вегетацију и украсимо простор зеленилом – објашњава студенткиња Соња Аничић. – Замислиле смо да остану масивни зидови и фасада, а што се тиче ентеријера, ставиле смо скелу да бисмо добиле различите амбијенте у простору, а која може да служи као кафић, изложбени простор, део амфитеатра.
За сада није у плану да макете буду укључене у стратегије Града по питању реконструкције Кинеске четврти, али професори с ФТН-а сматрају да би било добро да они који се баве културним и урбанистичким политикама, имају у виду и ове радове.
– Надамо се да ће резултати овог пројекта постати доступни надлежнима јер то представља ризницу могућих тема и размишљања по питању Кинеске четврти – истакла је доценткиња с Одсека за архитектуру и урбанизам Драгана Констатиновић.
Л. Радловачки
Фото: С. Шушњевић