Јуче обележен Светски дан породице

Скуп је  ор­га­ни­зо­ва­ло не­ко­ли­ко удру­же­ња ко­ја се ба­ве про­бле­ма­ти­ком по­ро­ди­це, а јед­но од њих је но­во­сад­ско Удру­же­ње оче­ва, ко­је ис­ти­че ва­жност по­сто­ја­ња оба ро­ди­те­ља у жи­во­ту де­це јер су це­ли­на де­те­та отац и мај­ка. Ју­че­ра­шњи скуп био је по­све­ћен пот­пу­ним, усво­ји­тељ­ским и хра­ни­тељ­ским, јед­но­ро­ди­тељ­ским по­ро­ди­ца­ма, као и по­ро­ди­ца­ма у ко­ји­ма по­сто­је жр­тве на­си­ља и оту­ђе­на де­ца, од­но­сно де­ца ко­ја су по­ву­че­на, изо­ло­ва­на и не­ма­ју здрав од­нос с вр­шња­ци­ма, што је те­шко уоч­љив про­блем у дру­штву.

Ни­је рет­ко да се са­мо на од­ре­ђе­ни дан ка­да се не­што обе­ле­жа­ва се­ти­мо ва­жно­сти пра­вих вред­но­сти, у овом слу­ча­ју по­ро­дич­них. Пред­сед­ник Удру­же­ња оче­ва Де­јан Па­вло­вић из­дво­јио је нај­ве­ћу по­те­шко­ћу по­ро­ди­ца у Ср­би­ји.

„Има ви­ше про­бле­ма у по­ро­ди­ца­ма, а де­фи­ни­тив­но нај­ве­ћи је не­из­ве­сност оп­стан­ка”, ре­као је Па­вло­вић, освр­нув­ши се на ма­те­ри­јал­ну не­си­гур­ност и потврђујући да њу не мо­жемо ство­ри­ти у окви­ру не­ког про­јек­та или кам­па­ње.

„Не мо­же­мо да жи­ви­мо без ма­те­ри­јал­них сред­ста­ва, кон­стант­но раз­ми­шља­мо о томе ка­ко да за­ра­ди­мо па до­ла­зи до де­гра­да­ци­је од­но­са ро­ди­те­ља и де­це јер ро­ди­те­љи не­ма­ју до­вољ­но вре­ме­на“, додао је он.

Срећ­на по­ро­ди­ца је за сва­ког не­што дру­го. Ис­ку­ство Удру­же­ња оче­ва по­ка­за­ло је да је сва­ка по­ро­ди­ца срећ­на у не­ком сми­слу. Ка­ко ка­жу, на­и­ла­зи­ли су на нај­те­же про­бле­ме, а де­ца су у та­квим окол­но­сти­ма ипак би­ла, на не­ки на­чин, срећ­на.

“На­су­прот то­ме, ни­је сва­ко де­те у на­из­глед ком­плет­ној по­ро­ди­ци срећ­но”, ре­као је Де­јан Па­вло­вић и об­ја­снио да по­сто­ји раз­ли­ка из­ме­ђу де­це ко­ја жи­ве у про­бле­ма­тич­ним по­ро­ди­ца­ма и де­це ко­ја се с ве­ли­ким про­бле­ми­ма ни­су су­о­чи­ла.

“Де­ца с про­бле­ми­ма у по­ро­ди­ци бр­же са­зре­ва­ју, озбиљ­ни­ја су. Ка­да при­ча­мо о то­ме, го­во­рим из ис­ку­ства, при­се­ћам се сли­ка де­це ко­је сам ви­део. Због то­га увек го­во­рим да ни­ка­да не сме­мо до­зво­ли­ти да нас би­ло ко­ји про­блем учи­ни жи­вот­но не­срећ­ним“, закључује он.

Че­сто по­ро­ди­це, као и са­мо дру­штво, не пре­по­зна­ју про­блем, од­но­сно сма­тра­ју да је то са­став­ни део жи­во­та. То не­рет­ко при­ме­те они из окру­же­ња про­бле­ма­тич­них по­ро­ди­ца, ко­ји се обра­те Удру­же­њу.

“По­ма­же­мо лич­ним са­ве­то­ва­њем у че­ти­ри ока и фи­нан­сиј­ским олак­ши­ца­ма код адво­ка­та ко­ји ра­де на зах­тев Удру­же­ња”, ре­као је Де­јан Па­вло­вић, и до­дао да по­сто­ји и бес­плат­на по­моћ угро­же­ни­ма. Такође је навео и то да, ако је по­треб­но, по­ма­жу прав­ник и пси­хо­лог, као и со­ци­јал­ни рад­ник.

“Не мо­ра да зна­чи да ће не­ко из та­кве по­ро­ди­це ићи у за­твор. По­сто­је пре­вен­тив­ни и ко­рек­тив­ни над­зор, од­но­сно раз­го­во­ри. Не­ка­да је не­ко­ме до­вољ­но ре­ћи да ни­је у ре­ду то што ра­ди и тај не­ко то схва­ти“, саветује Павловић.

Из тог но­во­сад­ског удру­же­ња за­кљу­чу­ју да мно­ги ко­ји су за­ду­же­ни за ту вр­сту про­бле­ма ра­де свој по­сао са­мо да би има­ли при­ход, а не ослу­шку­ју истин­ски про­бле­ме гра­ђа­на због ко­јих су ту. По­ру­чу­ју су­гра­ђа­ни­ма да тре­ба да се про­бу­де, и то та­ко што ће за­јед­но бу­ди­ти свест јед­ни дру­ги­ма и укла­ња­ти сте­ре­о­ти­пе, усме­ра­ва­ти дру­штво ка пра­вим вред­но­сти­ма и пре­по­зна­ва­њу про­бле­ма и ти­ме под­ста­ћи ин­сти­ту­ци­је да још ви­ше по­ра­де на си­гур­но­сти по­ро­ди­це.

М. Ра­шић