Juče obeležen Svetski dan porodice

Skup je  or­ga­ni­zo­va­lo ne­ko­li­ko udru­že­nja ko­ja se ba­ve pro­ble­ma­ti­kom po­ro­di­ce, a jed­no od njih je no­vo­sad­sko Udru­že­nje oče­va, ko­je is­ti­če va­žnost po­sto­ja­nja oba ro­di­te­lja u ži­vo­tu de­ce jer su ce­li­na de­te­ta otac i maj­ka. Ju­če­ra­šnji skup bio je po­sve­ćen pot­pu­nim, usvo­ji­telj­skim i hra­ni­telj­skim, jed­no­ro­di­telj­skim po­ro­di­ca­ma, kao i po­ro­di­ca­ma u ko­ji­ma po­sto­je žr­tve na­si­lja i otu­đe­na de­ca, od­no­sno de­ca ko­ja su po­vu­če­na, izo­lo­va­na i ne­ma­ju zdrav od­nos s vr­šnja­ci­ma, što je te­ško uoč­ljiv pro­blem u dru­štvu.

Ni­je ret­ko da se sa­mo na od­re­đe­ni dan ka­da se ne­što obe­le­ža­va se­ti­mo va­žno­sti pra­vih vred­no­sti, u ovom slu­ča­ju po­ro­dič­nih. Pred­sed­nik Udru­že­nja oče­va De­jan Pa­vlo­vić iz­dvo­jio je naj­ve­ću po­te­ško­ću po­ro­di­ca u Sr­bi­ji.

„Ima vi­še pro­ble­ma u po­ro­di­ca­ma, a de­fi­ni­tiv­no naj­ve­ći je ne­iz­ve­snost op­stan­ka”, re­kao je Pa­vlo­vić, osvr­nuv­ši se na ma­te­ri­jal­nu ne­si­gur­nost i potvrđujući da nju ne mo­žemo stvo­ri­ti u okvi­ru ne­kog pro­jek­ta ili kam­pa­nje.

„Ne mo­že­mo da ži­vi­mo bez ma­te­ri­jal­nih sred­sta­va, kon­stant­no raz­mi­šlja­mo o tome ka­ko da za­ra­di­mo pa do­la­zi do de­gra­da­ci­je od­no­sa ro­di­te­lja i de­ce jer ro­di­te­lji ne­ma­ju do­volj­no vre­me­na“, dodao je on.

Sreć­na po­ro­di­ca je za sva­kog ne­što dru­go. Is­ku­stvo Udru­že­nja oče­va po­ka­za­lo je da je sva­ka po­ro­di­ca sreć­na u ne­kom smi­slu. Ka­ko ka­žu, na­i­la­zi­li su na naj­te­že pro­ble­me, a de­ca su u ta­kvim okol­no­sti­ma ipak bi­la, na ne­ki na­čin, sreć­na.

“Na­su­prot to­me, ni­je sva­ko de­te u na­iz­gled kom­plet­noj po­ro­di­ci sreć­no”, re­kao je De­jan Pa­vlo­vić i ob­ja­snio da po­sto­ji raz­li­ka iz­me­đu de­ce ko­ja ži­ve u pro­ble­ma­tič­nim po­ro­di­ca­ma i de­ce ko­ja se s ve­li­kim pro­ble­mi­ma ni­su su­o­či­la.

“De­ca s pro­ble­mi­ma u po­ro­di­ci br­že sa­zre­va­ju, ozbilj­ni­ja su. Ka­da pri­ča­mo o to­me, go­vo­rim iz is­ku­stva, pri­se­ćam se sli­ka de­ce ko­je sam vi­deo. Zbog to­ga uvek go­vo­rim da ni­ka­da ne sme­mo do­zvo­li­ti da nas bi­lo ko­ji pro­blem uči­ni ži­vot­no ne­sreć­nim“, zaključuje on.

Če­sto po­ro­di­ce, kao i sa­mo dru­štvo, ne pre­po­zna­ju pro­blem, od­no­sno sma­tra­ju da je to sa­stav­ni deo ži­vo­ta. To ne­ret­ko pri­me­te oni iz okru­že­nja pro­ble­ma­tič­nih po­ro­di­ca, ko­ji se obra­te Udru­že­nju.

“Po­ma­že­mo lič­nim sa­ve­to­va­njem u če­ti­ri oka i fi­nan­sij­skim olak­ši­ca­ma kod advo­ka­ta ko­ji ra­de na zah­tev Udru­že­nja”, re­kao je De­jan Pa­vlo­vić, i do­dao da po­sto­ji i bes­plat­na po­moć ugro­že­ni­ma. Takođe je naveo i to da, ako je po­treb­no, po­ma­žu prav­nik i psi­ho­log, kao i so­ci­jal­ni rad­nik.

“Ne mo­ra da zna­či da će ne­ko iz ta­kve po­ro­di­ce ići u za­tvor. Po­sto­je pre­ven­tiv­ni i ko­rek­tiv­ni nad­zor, od­no­sno raz­go­vo­ri. Ne­ka­da je ne­ko­me do­volj­no re­ći da ni­je u re­du to što ra­di i taj ne­ko to shva­ti“, savetuje Pavlović.

Iz tog no­vo­sad­skog udru­že­nja za­klju­ču­ju da mno­gi ko­ji su za­du­že­ni za tu vr­stu pro­ble­ma ra­de svoj po­sao sa­mo da bi ima­li pri­hod, a ne oslu­šku­ju istin­ski pro­ble­me gra­đa­na zbog ko­jih su tu. Po­ru­ču­ju su­gra­đa­ni­ma da tre­ba da se pro­bu­de, i to ta­ko što će za­jed­no bu­di­ti svest jed­ni dru­gi­ma i ukla­nja­ti ste­re­o­ti­pe, usme­ra­va­ti dru­štvo ka pra­vim vred­no­sti­ma i pre­po­zna­va­nju pro­ble­ma i ti­me pod­sta­ći in­sti­tu­ci­je da još vi­še po­ra­de na si­gur­no­sti po­ro­di­ce.

M. Ra­šić