„Јосиф Панчић”: Спасиоци живог света и природних станишта

Кроз различите облике едукације из области науке, културе и уметности, део су решавања најупечатљивијег проблема данашњице: уништавања биодиверзитета и различитих облика природних станишта, као и немилосрдних утицаја које то има по све нас. Еколошки проблеми датирају вековима уназад, али млади појединци који су препознали чињеницу да они постоје и да не смеју бити занемарени, давне 1974. године удружили су се и основали Научноистраживачко друштво студената биологије и екологије „Јосиф Панчић” на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета. 

– Настало је с циљем да студенти биолошких наука имају неко своје удружење, односно кутак у којем би се могли организовати и реализовати различите биолошке активности – каже члан Управног одбора поменутог друштва Мирко Шевић. – Примарна активност су наши истраживачки терени, које обављамо на територији целе Србије. Неке од њих интензивније радимо из године у годину јер је за добијање прецизнијих података захвалније имати их у континуитету.

Како каже, рад унутар Друштва, као и онај на терену, подељен је по секцијама које се баве проучавањем одређене групе организама, попут биљака, инсеката, риба и слично. Постоји координатор унутар сваке од њих и он је најискуснији члан с највише стеченог знања. Планира место одласка, активности на терену, организује његов ток, а све с циљем да учини све да би пренео стечено знање и део свог искуства на нове чланове.

– Када одемо на терен, углавном радимо попис живог света – фаунистика, флористика, фунгиа, а најчешће пешачимо кроз заштићена подручја, попут националног парка или специјалног резервата природе – каже Мирко. – Проучавају се различите групе организама и тако покушавамо да направимо што комплетнију слику о присуству живог света на одређеном подручју. На Старој планини, у селу Дојкинци, општина Пирот, прошле године је био организован научни камп и доста тога се радило на терену, па чак и истраживање птица, стога смо их хватали, евидентирали и прстеновали.

Како каже, била је и екипа фунгиста, који су узимали узорке гљива и земљишта, да би испитали количину радиоактивних материја и заправо су добили занимљиве податке.

– Рађено је и истраживање пећина у околини, када смо пописивали присуство зглавкара, бескичмењака, стонога и одређених инсеката, специјализованих за живот у пећинама – каже наш саговорник. – Након завршених истраживања били смо под великим утиском јер је на крају све испало добро, одлично смо радили, доста тога видели и научили, а имамо и резултате.

Осим терена, Мирко каже да Друштво организује разне друге активности, а изузетно су поносни на студентску конференцију „Еко-биоморфа”, покренуту пре 11 година.

– У једном тренутку појавила се потреба да се направи тако нешто за студенте из целе Србије, па чак и региона, који се баве одређеним научним радовима током студија – рекао је Шевић. – Конферанција не захтева веома озбиљан нити потпун научни рад, довољан је „апстракт” који описује оно на чему се истраживање темељи. На конференцији аутор има прилику да пред комисијом презентује своја достигнућа и тако студенти уче како да се сукобе с јавним наступом на најбезболнији начин, презентују свој рад, једноставно, имају припрему за будуће научне презентације. Следећа би требало, према неким плановима, да буде 2020. године.

Током године се организују радионице попут „Дигитализујмо природу”, када су средњошколци шетњом кроз парк имали прилике да се упознају с његовом флором и фауном. Сваке среде у 20 сати организују се састанци, којима присуствују професори и стручњаци, те се води дискусија на одређене теме.

– По свему судећи, постоји парадокс да велики број младих поприлично добро разуме проблематику заступљености екологије, али је, једноставно, ниво заинтересованости за проблеме депримирајући – каже Мирко.

Члан Научноистраживачког друштва студената биологије и екологије „Јосиф Панчић” генерално може бити свако ко дели исту љубав према природним наукама, али су студенти, највише биолошких наука, свакако циљна група.

Данас друштво укључује и ветеринаре, фитомедицинаре, фармацеуте, па чак и неколико ученика средњих школа које интензивно занима екологија и желе њоме да се баве, тако да се већ профилишу и пре уписа на факултет. Ко жели да се придружи природњацима, може то да учини путем „Фејсбук” странице, или дође на састанак средом у 20 часова у просторије Друштва на ПМФ-у.

И. Миклоши