„Josif Pančić”: Spasioci živog sveta i prirodnih staništa

Kroz različite oblike edukacije iz oblasti nauke, kulture i umetnosti, deo su rešavanja najupečatljivijeg problema današnjice: uništavanja biodiverziteta i različitih oblika prirodnih staništa, kao i nemilosrdnih uticaja koje to ima po sve nas. Ekološki problemi datiraju vekovima unazad, ali mladi pojedinci koji su prepoznali činjenicu da oni postoje i da ne smeju biti zanemareni, davne 1974. godine udružili su se i osnovali Naučnoistraživačko društvo studenata biologije i ekologije „Josif Pančić” na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta. 

– Nastalo je s ciljem da studenti bioloških nauka imaju neko svoje udruženje, odnosno kutak u kojem bi se mogli organizovati i realizovati različite biološke aktivnosti – kaže član Upravnog odbora pomenutog društva Mirko Šević. – Primarna aktivnost su naši istraživački tereni, koje obavljamo na teritoriji cele Srbije. Neke od njih intenzivnije radimo iz godine u godinu jer je za dobijanje preciznijih podataka zahvalnije imati ih u kontinuitetu.

Kako kaže, rad unutar Društva, kao i onaj na terenu, podeljen je po sekcijama koje se bave proučavanjem određene grupe organizama, poput biljaka, insekata, riba i slično. Postoji koordinator unutar svake od njih i on je najiskusniji član s najviše stečenog znanja. Planira mesto odlaska, aktivnosti na terenu, organizuje njegov tok, a sve s ciljem da učini sve da bi preneo stečeno znanje i deo svog iskustva na nove članove.

– Kada odemo na teren, uglavnom radimo popis živog sveta – faunistika, floristika, fungia, a najčešće pešačimo kroz zaštićena područja, poput nacionalnog parka ili specijalnog rezervata prirode – kaže Mirko. – Proučavaju se različite grupe organizama i tako pokušavamo da napravimo što kompletniju sliku o prisustvu živog sveta na određenom području. Na Staroj planini, u selu Dojkinci, opština Pirot, prošle godine je bio organizovan naučni kamp i dosta toga se radilo na terenu, pa čak i istraživanje ptica, stoga smo ih hvatali, evidentirali i prstenovali.

Kako kaže, bila je i ekipa fungista, koji su uzimali uzorke gljiva i zemljišta, da bi ispitali količinu radioaktivnih materija i zapravo su dobili zanimljive podatke.

– Rađeno je i istraživanje pećina u okolini, kada smo popisivali prisustvo zglavkara, beskičmenjaka, stonoga i određenih insekata, specijalizovanih za život u pećinama – kaže naš sagovornik. – Nakon završenih istraživanja bili smo pod velikim utiskom jer je na kraju sve ispalo dobro, odlično smo radili, dosta toga videli i naučili, a imamo i rezultate.

Osim terena, Mirko kaže da Društvo organizuje razne druge aktivnosti, a izuzetno su ponosni na studentsku konferenciju „Eko-biomorfa”, pokrenutu pre 11 godina.

– U jednom trenutku pojavila se potreba da se napravi tako nešto za studente iz cele Srbije, pa čak i regiona, koji se bave određenim naučnim radovima tokom studija – rekao je Šević. – Konferancija ne zahteva veoma ozbiljan niti potpun naučni rad, dovoljan je „apstrakt” koji opisuje ono na čemu se istraživanje temelji. Na konferenciji autor ima priliku da pred komisijom prezentuje svoja dostignuća i tako studenti uče kako da se sukobe s javnim nastupom na najbezbolniji način, prezentuju svoj rad, jednostavno, imaju pripremu za buduće naučne prezentacije. Sledeća bi trebalo, prema nekim planovima, da bude 2020. godine.

Tokom godine se organizuju radionice poput „Digitalizujmo prirodu”, kada su srednjoškolci šetnjom kroz park imali prilike da se upoznaju s njegovom florom i faunom. Svake srede u 20 sati organizuju se sastanci, kojima prisustvuju profesori i stručnjaci, te se vodi diskusija na određene teme.

– Po svemu sudeći, postoji paradoks da veliki broj mladih poprilično dobro razume problematiku zastupljenosti ekologije, ali je, jednostavno, nivo zainteresovanosti za probleme deprimirajući – kaže Mirko.

Član Naučnoistraživačkog društva studenata biologije i ekologije „Josif Pančić” generalno može biti svako ko deli istu ljubav prema prirodnim naukama, ali su studenti, najviše bioloških nauka, svakako ciljna grupa.

Danas društvo uključuje i veterinare, fitomedicinare, farmaceute, pa čak i nekoliko učenika srednjih škola koje intenzivno zanima ekologija i žele njome da se bave, tako da se već profilišu i pre upisa na fakultet. Ko želi da se pridruži prirodnjacima, može to da učini putem „Fejsbuk” stranice, ili dođe na sastanak sredom u 20 časova u prostorije Društva na PMF-u.

I. Mikloši