Још се не зна шта ће бити са Лединачким језером

Како смо сазнали у њиховој месној заједници, по последњим подацима, вода у површинском копу заузима око четири хектара и дубока је око 50 метара, а у њој су се чак, како нам је речено, настаниле и патке које су донеле икру, због чега наводно има и риба.

– Чули смо да се више пута мењао власник те парцеле, али нисмо успели да дођемо до њега – објашњава председница Савета месне заједнице Стари Лединци Јелена Ћорковић. – Тренутно се на копу ништа не дешава и нема неких планова, нити се прича о каменолому, нити о језеру. Звала сам НП „Фрушка гора”, али они нису могли да ми дају никакве информације. Покушавали смо на разне начине да дођемо до неких имена, али безуспешно. Једино смо успели да се пут ка језеру мало уреди, поравна и да се постави туцаник од аутобуске окретнице у Карађорђевој улици према извору Звечан.

      Прилаз површинском копу још увек није могућ, у шта се и наша екипа уверила, обезбеђење не дозвољава пролаз и дежура иза капије 24 часа.

– Не знамо ко је поставио обезбеђење. И ми смо покушавали да уђемо на парцелу на којој се језеро налази, али нисмо успели – каже Јелена Ћорковић, и додаје да у Старе Лединце често свраћају планинари и туристи који с неким ко добро познаје терен могу с околних страна да виде језеро, али не и да му приђу. – Није безбедно јер је језеро заузело толику површину да силазак ка води захтева да се прође испод најкритичнијих стена. Испитивало се колико је безбедно то тло да не би дошло до тога да та вода крене из корита, међутим, колико ми знамо, све је у реду. Забрањен је прилазак ради безбедности зато што се често дешавају одрони и приликом последње повреде купача језеро је званично затворила инспекција 2008. године.

С обзиром на то да површински коп „Сребро” налази у оквиру обухвата НП „Фрушка гора” и да данас представља природно станиште одређеним врстама флоре и фауне, коначан одговор о потреби и начину рекултивације даће ЈП „Национални парк Фрушка гора” и надлежне институције задужене за заштиту природе, кажу у Покрајинском секретеријату за енергетику, грађевинарство и саобраћај.

– Ми дозволу за техничку рекултивацију можемо издати тек по прибављању услова и сагласности свих релевантних институција па и инстутуција које се баве заштитом природе – казао је за „Дневник” покрајински секретар Ненад Грбић.

Међутим, у ЈП „Национални парк Фрушка гора” су за наш лист казали да је, по њиховим сазнањима, Министарство рударства и енергетике надлежност на тој парцели доделило предузећу „Алас“ Раковац, те да данас „право на површинском копу има правни следбеник“.

У медијима су невладине организације раније указивале на то да се из површинског копа експлоатише камен, што је у Националном парку забрањено. Како кажу у Покрајинском секретеријату за енергетику, грађевинарство и саобраћај, немају сазнања о томе да има експлоатације камена, односно трахита, с површинског копа „Сребро“, те да ће рударска инспекција поступити по пријави грађана, уколико буде поднета.

В. Бијелић

Фото: Р. Хаџић и архива „Дневника”

Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” је суфинансиран од Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.