ЈКП „Пут” напунио седамдесет година постојања

Наиме, тога датума 1949. године на седмој седници редовне Скупштине Градског народног одбора, а на предлог Повереништва за комуналне послове Новог Сада, основано је Градско привредно предузеће „Пут”. Предузеће је оформљено на основу Решења о оснивању и преузимању послова изградње путева и тротоара, како камених, тако и асфалтних, као и експлоатацију будућег каменолома „Раковац” ради снабдевања града каменим материјалом.

С обзиром на актуелно годишње доба и временске прилике, искористили смо тај повод за разговор с руководиоцем Зимске службе Гојком Етинским, који је после 34 године у „Путу” прионуо на предан, амбициозан, документаристички посао, који би током 2019. епилог требало да добије у својеврсној  монографији тог предузећа.

– Помно прикупљам све записе, документа и забелешке о историји „Пута” – каже Етински док му сваки час звони телефон. – Зову ме и ваше колеге, али и многи други, а тако је увек када снег забели, а минус стегне. Сада је актуелна со за посипање путева, а многи је нерационално користе, да ли из незнања или несавесно, није ми познато. Једино знам да су количине ограничене, а зима тек што се заукала.

Први управник „Пута”, који је именован 13. јануара 1949. године, био је Живко Леро.

– Прво седиште предузећа било је у Улици Луја Бартуа, данашњој локацији Улица Аугуста Цесарца и Данила Киша, а до 1965. године, када смо се настанили у Руменачкој 150 а, где смо на месту некадашње „Железнице” и данас, мењали смо локације од ТАМ-овог сервиса па до прве асфалтне базе на Руменачком путу код садашњег помоћног игралишта ФК „Нови Сад”. У истом периоду, дирекција наше фирме такође је променила неколико локација – подсетио нас је Етински.

Што се асфалтне базе тиче, селила се прво код Жежељевог моста, па потом на Канал код моста на Клиси, да би јој од 1980. године седиште било у Руменки.

– Данас тамо имамо две асфалтне базе, мању, која на сат производи 80 тона, а већа је у погону од 2006. године и капацитета је 160 тона на сат – каже Етински. – Остаће упамћено да је први компресор за разбијање, намењен крпљењу ударних рупа, купљен 1956. године, а годину касније наши механичари направили су прву машину за чишћење путева, као припрему за наношење асфалтних застора. Исте 1957. године, Комунална установа „Чистоћа” набавила је први ауто-чистач конструктора из Београда машинског техничара Мила Расула.

Етински подсећа на то да је први семафор постављен на Тргу слободе 1959. године, а показује нам и текст из „Дневника” из 1960. године, који описује употребу шљаке и соли против поледице.

– Ваш лист ми је доста помогао у тражењу података из живота нашег предузећа па је тако 1963. године забележио да је „Пут” купио руске машине за чишћење и одношење снега. Упечатљив је и наслов из 1969. „Зимска служба ефикасна”, када је читава Војводина била под снегом висине пола метра – вели наш саговорник. – Наплата  паркирања некада је била у надлежности „Пута”, а прву наплату те услуге предузеће је имало 1967. године. „Пут” је први у Војводини имао и машину за обележавање хоризонталне сигнализације.

Године 1970. град је званично објавио шта су обавезе тадашњих комуналних установа: „Тржнице”, „Чистоће”, „Зеленила”, „Водовода”, ГСП-а и „Сигурности”, које су, са Станицом милиције за безбедност саобраћаја на челу и „Путем” разматрале и планирале чишћење снега у тадашњих 257 градских улица.

– После више од три деценије рада у „Путу”, прво као геометар па шеф градилишта, а практично увек у Зимској служби, чији сам руководилац десетак prеthodnih година, могу јасно да истакнем одличну опремљеност нашег возног и машинског парка – рекао је Етински. – За то највеће заслуге припадају градској власти с градоначелником Милошем Вучевићем на челу јер је у prеthodnih седам година уложено много. Купљене су ауто-дизалице, велика и мала кипер возила, ручни и самоходни ваљци, инфрагрејачи, а посебно истичем опрему за Зимску службу која данас располаже с 23 камиона с посипачима и раоницима, пет мањих возила с раоницима, уз пет нових камиона који чекају додатну опрему. Ако њима придодамо 11 грађевинских машина за чишћење снега, јасно је какав је то напредак у односу на период када је Установа „Пут” располагала једним камионом, два пара коња, 150 гвоздених лопата и 100 крампова.

Етински додаје да је данас у две дванаесточасовне смене свакодневно, у зависности од потребе, ангажовано од 40 до 70 људи.

Занимљив је списак некадашњих радних места у „Путу”. Старе књиге из 1956. године евидентирале су: калдрмџије, коваче, минере, коларске раднике, кочијаше, чуваре...

– Историја не почиње од нас који данас радимо у ЈКП „Пут” – каже Етински, придајући пуну пажњу онима који су предузеће „постављали на ноге”, али и колегама с којима се данас труди да максимално одговори свим изазовима, без обзира на годишње доба и задатке који су пред њих постављени.

        С. Савић