JKP „Put” napunio sedamdeset godina postojanja

Naime, toga datuma 1949. godine na sedmoj sednici redovne Skupštine Gradskog narodnog odbora, a na predlog Povereništva za komunalne poslove Novog Sada, osnovano je Gradsko privredno preduzeće „Put”. Preduzeće je oformljeno na osnovu Rešenja o osnivanju i preuzimanju poslova izgradnje puteva i trotoara, kako kamenih, tako i asfaltnih, kao i eksploataciju budućeg kamenoloma „Rakovac” radi snabdevanja grada kamenim materijalom.

S obzirom na aktuelno godišnje doba i vremenske prilike, iskoristili smo taj povod za razgovor s rukovodiocem Zimske službe Gojkom Etinskim, koji je posle 34 godine u „Putu” prionuo na predan, ambiciozan, dokumentaristički posao, koji bi tokom 2019. epilog trebalo da dobije u svojevrsnoj  monografiji tog preduzeća.

– Pomno prikupljam sve zapise, dokumenta i zabeleške o istoriji „Puta” – kaže Etinski dok mu svaki čas zvoni telefon. – Zovu me i vaše kolege, ali i mnogi drugi, a tako je uvek kada sneg zabeli, a minus stegne. Sada je aktuelna so za posipanje puteva, a mnogi je neracionalno koriste, da li iz neznanja ili nesavesno, nije mi poznato. Jedino znam da su količine ograničene, a zima tek što se zaukala.

Prvi upravnik „Puta”, koji je imenovan 13. januara 1949. godine, bio je Živko Lero.

– Prvo sedište preduzeća bilo je u Ulici Luja Bartua, današnjoj lokaciji Ulica Augusta Cesarca i Danila Kiša, a do 1965. godine, kada smo se nastanili u Rumenačkoj 150 a, gde smo na mestu nekadašnje „Železnice” i danas, menjali smo lokacije od TAM-ovog servisa pa do prve asfaltne baze na Rumenačkom putu kod sadašnjeg pomoćnog igrališta FK „Novi Sad”. U istom periodu, direkcija naše firme takođe je promenila nekoliko lokacija – podsetio nas je Etinski.

Što se asfaltne baze tiče, selila se prvo kod Žeželjevog mosta, pa potom na Kanal kod mosta na Klisi, da bi joj od 1980. godine sedište bilo u Rumenki.

– Danas tamo imamo dve asfaltne baze, manju, koja na sat proizvodi 80 tona, a veća je u pogonu od 2006. godine i kapaciteta je 160 tona na sat – kaže Etinski. – Ostaće upamćeno da je prvi kompresor za razbijanje, namenjen krpljenju udarnih rupa, kupljen 1956. godine, a godinu kasnije naši mehaničari napravili su prvu mašinu za čišćenje puteva, kao pripremu za nanošenje asfaltnih zastora. Iste 1957. godine, Komunalna ustanova „Čistoća” nabavila je prvi auto-čistač konstruktora iz Beograda mašinskog tehničara Mila Rasula.

Etinski podseća na to da je prvi semafor postavljen na Trgu slobode 1959. godine, a pokazuje nam i tekst iz „Dnevnika” iz 1960. godine, koji opisuje upotrebu šljake i soli protiv poledice.

– Vaš list mi je dosta pomogao u traženju podataka iz života našeg preduzeća pa je tako 1963. godine zabeležio da je „Put” kupio ruske mašine za čišćenje i odnošenje snega. Upečatljiv je i naslov iz 1969. „Zimska služba efikasna”, kada je čitava Vojvodina bila pod snegom visine pola metra – veli naš sagovornik. – Naplata  parkiranja nekada je bila u nadležnosti „Puta”, a prvu naplatu te usluge preduzeće je imalo 1967. godine. „Put” je prvi u Vojvodini imao i mašinu za obeležavanje horizontalne signalizacije.

Godine 1970. grad je zvanično objavio šta su obaveze tadašnjih komunalnih ustanova: „Tržnice”, „Čistoće”, „Zelenila”, „Vodovoda”, GSP-a i „Sigurnosti”, koje su, sa Stanicom milicije za bezbednost saobraćaja na čelu i „Putem” razmatrale i planirale čišćenje snega u tadašnjih 257 gradskih ulica.

– Posle više od tri decenije rada u „Putu”, prvo kao geometar pa šef gradilišta, a praktično uvek u Zimskoj službi, čiji sam rukovodilac desetak prethodnih godina, mogu jasno da istaknem odličnu opremljenost našeg voznog i mašinskog parka – rekao je Etinski. – Za to najveće zasluge pripadaju gradskoj vlasti s gradonačelnikom Milošem Vučevićem na čelu jer je u prethodnih sedam godina uloženo mnogo. Kupljene su auto-dizalice, velika i mala kiper vozila, ručni i samohodni valjci, infragrejači, a posebno ističem opremu za Zimsku službu koja danas raspolaže s 23 kamiona s posipačima i raonicima, pet manjih vozila s raonicima, uz pet novih kamiona koji čekaju dodatnu opremu. Ako njima pridodamo 11 građevinskih mašina za čišćenje snega, jasno je kakav je to napredak u odnosu na period kada je Ustanova „Put” raspolagala jednim kamionom, dva para konja, 150 gvozdenih lopata i 100 krampova.

Etinski dodaje da je danas u dve dvanaestočasovne smene svakodnevno, u zavisnosti od potrebe, angažovano od 40 do 70 ljudi.

Zanimljiv je spisak nekadašnjih radnih mesta u „Putu”. Stare knjige iz 1956. godine evidentirale su: kaldrmdžije, kovače, minere, kolarske radnike, kočijaše, čuvare...

– Istorija ne počinje od nas koji danas radimo u JKP „Put” – kaže Etinski, pridajući punu pažnju onima koji su preduzeće „postavljali na noge”, ali i kolegama s kojima se danas trudi da maksimalno odgovori svim izazovima, bez obzira na godišnje doba i zadatke koji su pred njih postavljeni.

        S. Savić